Ustanak (10. oktobar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Fudbaleri Srbije pobedili su reprezentaciju Gruzije dragocenim golom razlike u poslednjem meču kvalifikacija Grupe D, čime su se direktno plasirali na Svetsko prvenstvo 2018. u Rusiji. To je vest, u isto vreme i poziv na oprezni nacionalni optimizam. Znamo vrlo dobro koliko se naša reprezentacija načekala da dobije ono što joj je sinoć, ipak, zasluženo pripalo. Osam godina smo čekali da nas neko kao što je to u ovom slučaju fudbaler Aleksandar Prijović, odvede na Mundijal. Njemu je to bio prvi, ali zaista zlatni gol u dresu reprezentacije Srbije. Momak, koji se ovim, kako kaže, najdražim golom, upisao u istoriju srpskog fudbala, obećava da će nastaviti i ubuduće da svojoj zemlji i naciji donosi preko potrebne trenutke ponosa i sreće. Priznajmo, nismo baš blistali ni u ovom meču, ali Slavoljubu Muslinu u datim okolnostima treba oprostiti što prase nije tovio pred Božić, već ga sada treba ostaviti da na miru i bez pritisaka radi sa momcima koje je sam izabrao, a možda i nekim novim koji će tek pokazati talenat na svetskoj sceni. Eh, kad bi to bilo moguće. Prvi izveštaji govore da je na utakmici bilo preko četrdeset hiljada navijača, a to može da bude znak da smo posle utakmice sa Austrijom izgubili veru u naše momke. Arnautović, koga smo lako prozvali „Branković“ mogao je da igra i za Srbiju, ali nismo ga hteli. Posle nam je bilo krivo, isto kao kad se desilo da su Srbi, u košarci, pobedili ali u korist Slovenije. Posle sinoćnje utakmice veliki vatromet iznad južne tribine stadiona „Rajko Mitić“ bio je razlog da oni koji su odličili da ostanu kod kuće osete kajanje što i sami nisu na licu mesta. Utehu fudbalerima može da pruži odluka gradskih vlasti da svi važni javni objekti budu osvetljeni u bojama srpske zastave. To treba da bude veliki podsticaj budućem radu našeg selektora Muslina koji je posle godinu i po dana ostvario samo jedan u nizu snova koje smo i mi, zajedno sa njim, sanjali. Ovaj uspeh dragoceni je otklon od ružnih vesti u kojima „naša suza roditelja nema“, jer ako ni u čemu drugom možemo se u bar sportu uspeti iznad mnogih koji bi da nas vide duboko ukopane u kaljugama prošlosti.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s