piše: Dejan Grujić
Znate za onaj vic: „Draga, bila si uz mene uvek. I kad sam izgubio posao, bila si tu. Kad mi je propao posao sa automobilima preko Belog Manastira i Crne Gore, bila si tu. Čak i kad su došli da popisuju stvari, izvršitelji zbog kredita, bila si uz mene. Kad sam se polomio na ledu, takođe si bila uz mene. I znaš li šta sam ja posle svega, shvatio? Pa, dragi znaš me, pretpostavljam da si shvatio da sam ja sam uvek uz tebe, zar misliš da neću biti uz tebe kad god zatreba? NE, draga, ja mislim da mi ti donosiš nesreću!“ E, tako i današnji petak trinaesti. Svi misle da donosi nesreću, ali niko se pouzdano ne može zakleti da je baš tako. Uostalom, zašto bi tako bilo? Ko se seća da je recimo imao čukanje na raskrsnici 17. aprila? Tada je sigurno pomislio da je to zbog onog majmuna budale koji nije poštovao prvenstvo prolaza. Ili, recimo, otkaz kao najstrašniju stvar za prosečnog Srbina niko ne vezuje za 13. oktobar, još i petak. Ako se desio 10. septembra onda je to bio incident koji je mogao svakome da se desi. Uostalom, nisam ja jedini, čak deset kolega je tog dana dobilo šut kartu od poslodavca. Ali, petak trinaesti, uvek se mota po glavama onih koji bi da ga prespavaju, izbegnu, možda čak i promene vremensku zonu i odlete negde daleko gde je već prošao ili će tek da stigne. Šta bi to danas moglo da nas snađe, a da to nešto, bude samo posledica baksuznog petka trinaestog? Predlažem da otvorimo zajedno jutarnje novine, pročitamo naslove, ili još gore uključimo TV i eto baksuzluka. Na radiju nećete čuti ništa što vam u toj meri može podići pritisak da bi zbog toga okrivili današnji dan. Sviće vedro, sveže ali beskrajno lepo jutro, prvo nakon Miholjdana. Danas možete da pravite svadbu, po narodnom verovanju i ne morate protiv uroka da punite džepove belim lukom. Ionako, još uvek niste zakoračili u novi izazov koji samo što nije izazvala velika promena u jednoličnom životu koji svi kolektivno vodimo. Svi smo u bubnju, nikad se ne zna kome će danas da se posreći ili izbaksuzira.
Dobro jutro!
