piše: Dejan GRUJIĆ
Jedva da se mogu prebrojati preživeli ratnici koji su oslobodili Beograd pre 73 godine. Priroda je učinila svoje, pa su mnogi zauvek otišli i ostavili iza sebe slobodu koju danas uživamo. I kada je pre 18 godina NATO pokušao da nam otme proleće, uspeli smo da sačuvamo asfalt beogradske čaršije da na njega ne zgazi čizma neprijateljskog vojnika. Tlo glavnog grada Srbije, natopljeno je krvlju i suzama oduvek slobodarskih građana, vojnika ili brigadira koji su čuvajući obraz svih nas danas, kovali planove za one dane kada će samo raditi i stvarati, uživati ali i grcati. Bez mnogo patetike, mir je doneo veliki preokret u životu svih „koji su imali sreće da se jutros probude u Beogradu“. Nabrajati prednosti života u glavnom gradu, danas nije zahvalno ako pogledamo koliko se gradi, ruši, zida ili asfaltira pa nas to zbog zastoja i gužvi mnogo nervira. Takođe, mnogi građani Srbije misle da je Beograd jedino mesto gde se slivaju njihove mukom zarađene pare, i da dok oni propadaju, glavni grad cveta. Da li je tako ili nije, ostavimo statističarima koji beleže da je još mnogo toga potrebno da se pokrene u razvoju da bi dostigli nivo s kraja osamdesetih godina prošlog veka neposredno pre građanskog rata u Jugoslaviji, a oni koji se tog vremena sećaju, priznaće da i tada nije bilo baš sjajno. Ako ćemo pravo, nikome u Srbiji danas nije sjajno za život, ali sve se lakše podnosi ako smo svoji na svome, i ako je mir. Onda je postalo normalno i prirodno, da svake godine stižu neki novi klinci koji će postati Beograđani, učeći, studirajući, doktorirajući i sanjajući bolji život. Nekima je Beograd krajnja a nekima samo usputna stanica do Londona, Njujorka, ili Dubaija. Svejedno – ko jednom popije čuvenu česmovaču „Savski biser“, taj ne zaboravlja čarobne noći pod lipama Čubure ili šetnje dorćolskim ulicama, burek u zoru, noćno kupanje na Adi ili šta mu već padne šaka i dočepa ga se kao komada vlastite slobode da radi šta hoće. Čekamo i taj neki najnoviji Beograd. Kažu biće na vodi, a dok pristigne, mi nećemo da damo a ni da previše davimo ovaj koji već imamo. Lep nam je takav kakav je uvek, bio beo ili siv, mlad ili star, veseo ili tužan, samo neka je slobodan. Za sva vremena!
Dobro jutro!
