piše: Dejan GRUJIĆ
Čuli ste sve o novim pozadinama i napredninama plastičnog porekla naših vedeta? Znate koja se glumica dobro udala, a koja to sportska diva očijuka sa momcima koji su odavno „poznati policiji“. Smem da se opkladim i da znate sve o „probijanju pravne ličnosti u stečajnom postupku“. Neko bi se zakleo da je to u prevodu raskid veze rijaliti zvezda u kojem se deli ono što je iza njihove jednomesečne veze ostalo, ako se uopšte ima šta podeliti, i onda valjda, pri tome, on nju probija sve do same srži njezine slojevite ličnosti u tom ne baš srećnom spoju. Međutim, nije to ono na šta aludiram. Ipak je u pitanju jedan naučni rad, doktorat, bez mrlje, koji je nedavno odbranjen na Pravnom fakultetu u Beogradu, a čiji je autentični autor mladi sudijski pomoćnik, pripravnik kragujevačkog Privrednog suda – Marko Radović. On, ima nešto više od trideset godina i iza sebe mnogo naučnih radova objavljenih u pravničkoj javnosti Srbije. Osećam da već zevate dok ovo slušate. Takvi smo, više volimo skandale nego da slušamo priče o mladim uspešnim građanima Srbije. Tako stoje stvari sa ovim, ali i nekim drugim doktorima pravnih nauka u Srbiji. Recimo samo da je pomenuti, Marko Radović, mogao danas da bude pravnik i u rodnoj Prištini, ali država mu to nije omogućila ostavivši ga, na pragu upisa u srednju školu ratne devedeset i devete, bez kuće i zavičaja na jednoj poljani na periferiji Kruševca, gde je nedovršena kuća pod pločom, ali bez vrata i prozora, bila njegov jedini zaklon, ali i spavaća i radna soba, kuhinja i kupatilo. Nije se on predavao, uspeo je da preko noći iz deteta sazri u mudraca, završi škole, zaljubi se, oženi i zaposli, dobije dete, i doktorira u centru Beograda pred komisijom od koje klecaju kolena i pravnicima sa višedecenijskim iskustvom. Ništa, lepo je sve to, ali za sada Srbiji nije preko potreban stručnjak takvog kalibra, već se i dalje uz brojna obećanja može samo nadati da će ga zadesiti „rešenje za stalno“, možda, ali mnogo puta možda čak, i na nekom fakultetu. Tako mala želja koju bi neko iz tamo nekog kabineta mogao da ispuni kratkim telefonskim pozivom, ostaje nedosanjan san kojem pokriće i ne mora da pruži doktorska disertacija odbranjena najvišim odličjem. Marku je i samo želja o kojoj mašta oduvek, predstavlja dovoljan motiv za usavršavanje. Međutim, kako će svom svom dvogodišnjem detetu da objasni da „rad pobeđuje“ i da knjiga jeste i biće najjače i najubojitije oružje iz kojeg se crpe argumenti za neke nove bitke od kojih će i država Srbija imati koristi. E, to je pravo pitanje ne samo za Marka, već i sve njegove kolege koji su doktorirali u ovoj zemlji.
Dobro jutro!
Beograd202 