Ustanak (3. novembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Često u društvu kažem, kad se povede priča o vakcinaciji, da se u „moje vreme“ nije moglo da bira, da li hoćeš ili nećeš da primiš vakcinu. Jednostavno, roditelji te odvedu bez reči, padne i koja ćuška usput ako se otimaš, i onda popiješ to „nešto“ iz frižidera u kašičici, ili u onom drugom lošem slučaju primiš „bocu“. Jednom u sedmom ili osmom razredu, pola odeljenja me je jurilo jer sam zbrisao od ekipe koja je došla u školu da obavi revakcinaciju, valjda. Samo su primetili da me nema i dali naređenje: Živog ga dovucite ovde i držite čvrsto! Šalim se, nije bilo baš tako, ali taj događaj je sjajna ilustracija za ta „daleka vremena“. Odmah da se razumemo, ne želim da bilo koga ubeđujem šta treba da radi kada je u pitanju vakcinacija. Uzalud sprovoditi kampanje roditeljima koji su već odlučili šta će činiti sa zdravljem svoje dece. Međutim, u svoje ime govoreći, potvrđujem da sam svoju decu redovno vakcinisao i nisam siguran da je to bilo na njihovu štetu. Ako ni zbog čega drugog, ono bar zbog spokoja koji sada osećam kada čujem da je proglašena epidemija malih boginja na jugu Srbije. Strašno je da nam se vraćaju epidemije. Ali, šta je tu je, tako nam je kako nam je, i mogao bih još fraza da navedem u stilu „ruku na srce, iskren da budem pravo da vam kažem…“ ali, vakcinacija je zakonska obaveza, a potvrda za vrtić izdaje se zdravoj deci koja mogu biti i vakcinisana, ali i nevakcinisana. Malo je to čudno, ako se računa napomena koja mora biti navedena i upisana da dete nije primilo vakcinu i da to potpiše lekar koji u stvari treba da objasni roditeljima prednosti i mane vakcinacije. Osim, ako nema vremena od papirologije kojom je zarobljen sa svih strana. Ništa, stižu elektronski recepti, biće manje gužvi i vremena za konsultacije sa pedijatrima ako ih je još preostalo u Srbiji, uopšte. Ionako, ništa bez računara, mada i oni umeju da zakače virus. Onda znate šta sledi. Vakcinacija.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s