piše: Dejan GRUJIĆ
Pre tri godine, pretili su nam da će nam menjati tarifni sistem za obračun utrošene struje. Zna se, kad država zapreti, onda nema odustajanja. Dobili smo uvećane račune za struju, ali su oni opet dva puta menjali iznos za simboličnih stotinak dinara, ali samo u izjavama ministara i direktora elektro -distribucija. I šta će naš čovek, nego da ćuti i da plati. Nevolja nastaje kad Bog sa neba pošalje ničim izazvano poplave ili snežne padavine neslućenih razmera koje se ne pamte od kako se piše istorija. Tada, a naročito u planinskim predelima, nestane struja i to na nekoliko dana. Pričao mi je drug iz Sjenice kako je pre par sedmica bilo dok su sedeli bez struje. Prvo su pomislili da je to na sat dva, pa onda na jedan dan, međutim ipak je potrajalo više od dva a manje od pet. I šta su se setili domišljati Sjeničaci? Smederavac je goreo punim kapacitetom, dakle nije bilo hladno. Drva je bilo na pretek jer su još u avgustu bila iscepkana i spremna za zimu. Prvo su, kaže drugar, upalili parafinsku sveću, samo dok se nisu organizovali da u garaži pronađu akumulator i improvizovani reflektor. Čim su dobili svetlo, priključen je i stari radio iz havarisanih kola i bilo je muzike da kuća ne bude gluva. Priča drugar da su non stop imali vodu, a i telefoni su za divno čudo radili. Neko je jednom rekao od ukućana da se može i bez struje i svi su bili saglasni, međutim, čim je otkazao akumulator, već se osetilo da nedostaju informacije. Onda su organizovali sedeljke, i dok se okrenuo krug na satu tri puta a domaćica ispekla sjeničke mantije, već su sve novosti znali i to mnogo tabloidnije nego da su recimo gledali neki tv-rijaliti, ili čitali novine. Pošto stara Nana nije dozvolila da se otvara zamrzivač a ni frižider, sa tavana su sišle dimljene sjeničke šunke, a sir se rezao umesto hleba. Svi su zadovoljno mazili stomake, a pala je i baklava koju odavno nije spremala domaćica. Ranije se pod pritiskom svih đakonija i kretalo na spavanje, pa je to bila prilika da se malo obnove neka već zaboravljena osećanja. Ništa nije bilo teško, još manje glupo. Prosto da čovek ne poželi da stigne struja. Međutim, uprkos svemu, nadljudskim naporima nadležnih, otklonjeni su prekidi u snabdevanju, struja je stigla, a moj prijatelj se sa porodicom, širom i užom rodbinom, komšilukom i ostalom svitom razišao. Deca su otrčala na kompjuter, stariji su se okupili oko televizora, a on prvo proverio Fejsbuk. Eh, Tesla, Tesla… sve je od tebe počelo.
Dobro jutro!
Beograd202 