piše: Dejan Grujić
Kako Srbija da se odupre pritiscima sa zapada ili sa istoka, pitanje je na koje će vam odgovore pružiti svaka novina koja sebe smatra ozbiljnom. Brojni su analitičari koji, svako iz svog ugla, ili interesa, upozoravaju da moramo biti veoma oprezni, da su izazovi veliki za neveliku državu koja teži da sa svima održi kontakte, dobru saradnju i ostvari kakav-takav interes. E, u senci tih velikih i mudrih misli i državničkih odluka promiču događaji koji naše živote na trenutak, zagorče u toj meri da pomislimo da je sve uzalud ako ne sačuvamo vlastitu mladost, naše naslednike, od bezumlja agresije koja se ponovi širi. Ili se sada o njoj govori glasnije, ili je svest društva prešla koji stepenik više u razvoju, tek, vest iz srednje škole u šumadijskom gradiću o vršnjačkom nasilju podigla je Srbiju na noge. Sukob je nastao navodno zbog krađe identiteta na Fejsbuku. Gruba šala bezobzirnih drugarica ili drugova proizvela je jednoj devojčici traume od kojih će se dugo oporavljati. Nekada su se zbog mira u školi, ali i ugleda iste, ovakvi incidenti skrivali od javnosti, sve se guralo pod tepih i završavalo agonijom žrtve koja se i usudila da prijavi vršnjake nasilnike. Snimak koji je jedno vreme kružio društvenim mrežama, pokazuje devojčicu kako trpi udarce skupljenih ruku oko glave a siledžije se smenjuju i glasno arlauču dok posmatrači ili ignorišu ovu groznu scenu ili navijaju. Zbog ovog incidenta, oglasili su se i ministri policije i prosvete, Školska uprava, Republička prosvetna inspekcija, Centar za socijalni rad, direktor i profesori škole u kojoj se desio incident, i svi do jednoga su osudili nasilje i pozvali na odgovornost. Super, žrtva ima punu podršku institucija, ali i u sebi večiti ožiljak zbog napada koji je preživela. Da li će menjati školu, društvo, kako će se ubuduće odnositi prema nekim budućim i bivšim prijateljima, da li će izgubiti volju za daljim školovanjem zbog traume koju je doživela, pitanja su na koja odgovore opet, treba da pruže službe za podršku žrtvama. Neophodan je sada, nakon kažnjavanja krivaca, i ozbiljan rad sa žrtvom koji podrazumeva otklanjanje najvećeg dela posledica koje ovakvi napadi ostavljaju iza sebe. Raditi valja i sa kolebljivcima koji su u stanju da gledaju mučenje a ne reaguju. Mada, sudeći po ozbiljnim incidentima koje odrasli čine na javnom mestu jedni drugima, kolebljivaca je sve više među nama. Izuzetak, poslednjih dana i svetao primer, svakako je vodnik Ivan Ristić koji je spasavajući ženu od kame kojom je napadao njen izbezumljeni muž žrtvovao život ne uzmičući pred napadačem. Dakle, hrabrih ima, samo ih treba isticati što više, ne samo jednom u novinama ili TV Dnevniku. Zbog budućnosti.
Dobro jutro!
Beograd202 