Ustanak (10. novembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Preduzeće – kuća, kuća – preduzeće, život mi se tužno u tom krugu kreće. Tako je pisao čuveni Duško Kovačević još pre četrdeset godina, a ovi stihovi su nekima sudbina koju ne mogu da izbegnu. Činjenica je da imati posao u Srbiji znači kakvu-takvu sigurnost, ali, iako se visinom zarade ne možemo pohvaliti, srećni smo da nam bar obezbeđuje plaćanje redovnih računa. Zamislite koliko samo izazova dnevno prevaziđemo na putu do posla smatrajući to neizbežnim, u isto vreme i sudbinom koju je nemoguće izbeći. Ne mogu se izbeći saobraćajne gužve zbog radova u Beogradu, a ni kašnjenje autobusa u nekom drugom gradu. Međutim, stres itekako može. Čuveni srpski meteorolog svakodnevno odlazi na posao biciklom, uz njega i jedan ugledni lekar specijalista, a mnogi stranci koji rade u našem glavnom gradu odlaze na posao isključivo pešice. Kažu da ih redovna fizička aktivnost opušta, a uz nju, stres obilazi kao „kiša oko Kragujevca“. Lepo, a šta je sa ostalima, da ne kažemo „većinom“ kritične mase? Oni prvo čekaju prevoz, onda kada stigne autobus, tiskaju se, guraju, i naravno nerviraju. Sišavši iz vozila, žure da kupe doručak koji nije zdrav. Svesni su toga, osećaj krivice ih stiska, pa nervoza raste. Dok stignu do radnog mesta, već su „pojeli“ i nekoliko cigareta podižući nivo otrova u plućima i krvotoku. Idealno da se izbegne stres je ne sretati šefa tokom dana, a ako se to ipak desi, raste i nervoza i pritisak. Onda tokom rada, padne šećer, pa lepo dođe i slatka kafa koja se pije ili na brzinu, ili previše sporo da se ohladi pa nije više za uživanje. Ko ima posla sa strankama ne mora ništa od navedenog da radi, dovoljno je samo da se susreće sa ljudima. A oni su raznoliki i čudnovati. Stalno nešto pitaju, traže, zahtevaju, galame, pljuckaju u šalter, i dišu, duboko kao da im je to poslednji put. Kraj radnog vremena je posebno stresan, naročito ako putujete od Trošarine do Karaburme, ili sa Novog Beograda do Bogoslovije. Dok čekamo da se dokopamo kućnog mira, tamo nas već strpljivo čekaju problemi koje smo jutros ostavili.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s