Ustanak (16. novembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ako ste se probudili u svom krevetu, pa još i stanu koji je lociran ma gde u Beogradu, to je siguran znak da ste dovoljno učinili za sebe, i sada možete da nastavite da spavate. I to, na oba uva! Beograd je grad u kome se živi i noću i danju. Radi se da bi se preživelo, a živi da bi se provodilo. Velika je želja onih koji bi da se nekako dokopaju Beograda, da to učine čim pre, jer život ide, a on neće da čeka. Velika je stvar imati tetku ili strica u Beogradu, naročito u mladim godinama kada se Nove godine čekaju sa velikim nestrpljenjem i pod zvezdama na otvorenom. Još ako su tetka ili stric u zrelim godinama, pa nemaju dece, eto prilike za šansu da se nekako dokopate glavnog grada. Inače, Beograd predstavlja i cilj za mnogo otrovnih strelica koje svaka na sebi nose na hiljade razloga za nezadovoljstvo onih koji živeći u unutrašnjosti Srbije smatraju da se sve odvaja za glavni grad, da se tu najviše ulaže i gradi. Nije to od juče, sećate se onog slogana „Trepča radi, Beograd se gradi“. Čuo sam da u Beogradu više ne žive Beograđani, jer su oni pravi otišli u inostranstvo ustupajući mesto izbeglicama, sezoncima ili svršenim studentima koji ovde prave karijeru ili grade stambene zgrade prljajući grad otpadom svake vrste koji su doneli sa sobom. Komentari da je neko morao da uspe u Beogradu jer kući nije imao gde da se vrati, sve ređe se čuju upravo zato što su takozvani „došljaci“ uneli u glavni grad i neke ideje zbog kojih je postao drugačiji, lepši i bogatiji. Posle svih gunđanja zbog radova na Slaviji, Ruzveltovoj, Brankovom mostu, nove kocke u Skadarliji, novogodišnje rasvete, ili ko zna šta nam sve neće pasti na pamet, moramo da priznamo jedno: Beograd jeste svetski grad, i centar Balkana. Osporavati njegov značaj, isto je kao da bacate prašinu u vis pa je gutate. Lepo je živeti u njemu, zauvek, iako jedva čekamo da stigne petak pa da lepo sa porodicom odemo kućama i tamo provedemo vikend, usput puneći gepeke automobila đakonijama iz zavičaja. U međuvremenu, već ćemo se nekako snaći u haosu koji izaziva ova urbana ali magično primamljiva džungla.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s