piše: Ru Šavr
ZANATSKA CRTICA
Verujem da vam je svima u skorije vreme dolazio neki majstor. Hteli to ili ne, stvari se u kući kvare pa neki od predstavnika zanatlija dolazi i popravlja šta treba. Neki odgušuju cevi, drugi kreče, treći farbaju stolariju ili postavljaju roletne. Ima i onih koji su „višestruki“ pa popravljaju sve, ili barem tako obećavaju. Poslednjih godina najčešće se „krpi“ i popravlja, ređe nešto novo postavlja ili ugrađuje, tek ako mora. Tako, otvaramo novčanik i plaćamo pomenute veštine. Ali ima i majstora koji se bave drugačijim zanatima. Od onih koji popravljaju satove i slične male mehanizme, preko žena koje stvaraju nakit, odeću, šešire, pa do predmeta od keramike, kućne hemije i slično. I vidimo da je sve to lepo i korisno. A da li je danas svaki zanat zlatan?
Poslednjih godina u Srbiji, ako je išta počelo da se razvija jesu mali biznisi, najčešće manufakture. Mnogi koje poznajem bave se prilično dobro ovim poslom, najčešće porodično ili esnafski. Tako, sve češće nailazimo na prodavnice domaćeg sladoleda, kozmetike, keramike, pekare, prodavnice nakita ali i veoma zanimljive odeće domaćih dizajnera. No, može li se čovek od toga izdržavati? Izgleda da tek grubi radovi omogućuju čoveku da dobro zaradi. Od ovih maločas pomenutih, retko šta ima dobru prođu. Na malom sajmu ručno pravljenih predmeta, ovog vikenda, bilo je toplo i veselo. Prijatno za oči i primamljivo. Ali, para se baš i nije zavrtela, reklo bi se po svemu. Tako ručni rad ostaje više u domenu hobija nego nečeg isplativog. Uvek se govorilo da je dobro kada ruke umeju da izrade nešto lepo, nesvakidašnje ili praktično, ali u današnje vreme za zanate stara poslovica ne važi.
Dobro jutro.
Beograd202 