Ustanak (21. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Navika panika

Zamislite da se jednoga dana donese zakon koji izričito zabranjuje, recimo, pranje zuba desnom rukom. Recimo da je inicijativu u Skupštinu poslala neka grupa građana koja je našla vezu između bubuljica u pubertetu i opredeljene ruke držanja četkice.
Svako zakon, pravilo, običaj, pa i novina, osveženje i promena, donose sa sobom nužnost menjanja navika. Nekih se odričemo lakše, a nekih, možda i banalnih, bogami – teško.
Teškooo, teško kao pužu da pređe magistralu. Mada, može se reći i – teško kao pešacima kod kružnog toka na Slaviji, da ubede mozak i naviku da prelaz više nije na tom mestu na kom su naučili da je „oduvek“ bio.
Nije novost da stanovnici Beograda vole da se pomalo hvale kako su tamošnja pravila u saobraćaju jedino moguća ako su kaubojska. Tako ovih dana viđamo opuštene i vesele ljude koji, vidno oduševljeni izgledom renesansnog kružnog toka, blenu i blenu, i po navici i inerciji, lagano prelaze put na mestu gde je nekada bio pešački prelaz, ali sada ga, isto vidno – nema. I to na 4 mesta oko Slavije. Duh saobraćajca koji pomalo živi u svim Beograđanima, sa samopouzdanjem dostojnim poštovanja, vodi naše pešake na drugu stranu. A vozači, šta će, poštuje se valjda neki red i tradicija! Stanu, prekrste se, sačekaju, odu.
Nije ova tradicionalna strana naših sposobnosti da spoljašnje simbole pounutrimo i poštujemo i kad nisu vidljivi, bila samo u Beogradu. Setimo se i domaćina iz Užica, koji je i slepo mogao to tu skretanje da prođe, koliko puta ga je samo prošao, nego, oni namestili da ide u krug! I odjednom nije više skretanje, nego rulet! Tako se prenosi tradicija i kultura, da ne kažem identitet zajednice; ponavljanjem naučenih radnji i kada za njima, ama baš uopšte, nema potrebe.
Mislim da je jasno onda kako se bilo koje naše rđavo ponašanje ustaljuje. Odobravanje, navika, teško menjanje, i na kraju prihvatanje. Uz ovo svitanje, možda ćete zube oprati desnom rukom jedan od poslednjih puta. Ne navikavajte se ni na šta, jer pola pravila, pola stavova, pola zakona, i onako je doneto s pola mozga.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s