piše: Ru Šavr
Muzej uspomena sa crticom
Ovaj grad ima mnogo lica, koja pokazuje na više načina. Hvali se, u poslednje vreme prilično glasno, svojim bulevarima, pešačkim zonama, šetalištima duž reka, a mi, zaneti tim hvalospevima, zaboravljamo na nemar i nebrigu za ulice u kojima stanujemo, za parkinge, igrališta, pa i zelene površine. Lepota nas više iznenađuje nego što je smatramo normalnom. Tako više ni ne tražimo svoj udeo u tome, a ni svoju odgovornost.
Ali, ko bi rekao da naš grad, takav kakav jeste, ume da pokaže romantično lice i to pred svima. Evo jednog slučaja: u Hilandarskoj ulici, u neposrednoj blizini Radio Beograda, već nekoliko godina postoji specifičan muzej na otvorenom. Ko i kada ga je otvorio ne znam, tek jedan ispust duž zida zgrade iskorišćen je da se tu stavljaju predmeti preostali iz završenih ljubavnih veza. I taj koji je ostavio prvu zaboravljenu stvar ojađenog srca, bio je tako upečatljiv da je njegov nemi poziv odmah bio prihvaćen, pa su predmeti počeli da niču na ovom zidiću preko noći. Tu ima svega, bukvalno! Rasparenih cipela i čarapa, delova garderobe koje je neko u prevelikoj žurbi nije stigao da pokupi. Tu je i ambalaža od lekova, slatkiša, žvakaćih guma, pasta za zube, brijač, zatvarači od piva i drugih napitaka, cedulje sa porukama, igračke. Ponekad se nađu i cveće, knjige, novine, kutije sa cigaretama… S vremena na vreme, kada kolekcija prevrši meru, uklanja se da bi opet polako počela da raste.
Uvek me prolazak pored ove muzeološke zbirke podseti da, iako se s pravom ljutimo što pokazujemo nedovoljnu brigu jedni za druge, ipak nismo ljudi bez duše i srca.
Dobro jutro.
