Ustanak (28. novembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

CRTICA POD LUPOM

Nema baš mnogo spomenika u našoj zemlji, a najviše se hvalimo upravo onim starijim, podignutim u neka druga vremena u kojima se čovek više radovao lepom nego danas. Jedan od takvih je i spomenik Josifu Pančiću u Studentskom parku u Beogradu. Skladan i privlačan oku, odolevao je vremenu još od 1897, ali se skoro na njemu desila promena. I nije nabolje. U desnoj ruci ostala je samo drška lupe kojom se služio u svom radu pa je, uz knjige, predstavljene na postamentu zajedno sa stablom omorike i grančicama, i ona bila deo celine.

Kome smeta lupa u ruci Josifa Pančića?

Da li je lupa nekome „zatrebala“? Šta bi bilo da je tom nekom bila potrebna, ne daj Bože, noga ili ruka? Možda bi se taj dovitljiv čovek setio da ih pretesteriše i ponese. Zasad nije tako, mada skrnavljenje spomenika ni u drugim zemljama nije strano. Ali mi smo važili za pošten svet, preciznije rečeno, svet koji je manje briga za spomenike. No, izgleda da se u nama mnogo toga promenilo. Da li su vremena kriva za sve ovo ili su promene, u stvari, u nama?

Dobro jutro.