Ustanak (4. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Da li ste nekada razmišljali o tome kako možete biti od koristi drugim ljudima? Onako, bez koristi. Jednostavno, odlučite da nekom neznancu olakšate život. Taj neko čak ne mora da bude prvi komšija, kolega, rođak ili prijatelj čak ni sunarodnik. Čuo sam priču da je mladić stajao kraj trafike i čekao da se pojavi neko ko ima mobilni telefon. Nije trebalo mnogo vremena i pojavio se jedan fini gospodin od svojih sedamdesetak leta. Mladić mu je prišao, pristojnim glasom zamolio da mu plati parking. Navodno, žuri, i nema vremena da vadi svoju SIM karticu iz telefona i ubacuje takozvanu „srpsku“ pa ako nije problem… Čikica je prepoznao prekodrinski akcenat i odmah pružio svoj telefon izvinjavajući se što on to ne zna da uradi jer nije poneo naočare a i nije koristio parking usluge poodavno. Mladić je poslao poruku, vratio telefon i pokušao da dekici ugura 20 konvertibilnih maraka u džep sakoa. E, tu se dekica naljutio, pa vratio pare i oštrim tonom naredio mladiću da ni slučajno neće da dozvoli da se pročuje loš glas o Beograđanima, lošim domaćinima. Mladiću je bilo malo nelagodno ali se ipak udaljio bez mnogo rasprave. E, sad, znam sto posto da je ovo istina: Mladić je nekako došao do adrese čikice. Na vrata njegovog stana stigao je kurir koji je uručio veliki buket cveća i bocu skupog vina. Šta reći na ovako lep gest mladića? Možda bi bilo lepo da ovu priču čuje Arno Gujon, veliki prijatelj našeg naroda, Francuza oženjenog Srpkinjom koji je nedavno doživeo veliku neprijatnost u jednom televizijskom gostovanju. Iako je mnogo toga uradio za naš narod, njegov humanitarni rad je doveden u sumnju a sve pod plaštom takozvanog nezavisnog izveštavanja javnosti. Jedino što su zaboravili kreatori ovog guranja u kal čoveka koji je čist kao suza jeste to što većina nas vrlo dobro zna ko je Arno, a i koliko nam je u najvećem broju slučajeva novinarstvo nezavisno. Što bi prost narod rekao, nezavisno da od njega baš ništa ne zavisi. Ponajmanje ugled jedog velikog, humanog čoveka. Izvini, Arno, ako možeš. Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s