piše: Ru Šavr
KUPOHOLIČARSKA CRTICA
Polako ulazimo u poslednje dane ove godine. I – zna se – oni nisu kao stvoreni za izlet, šetnju ili sedenje u nekoj lepoj bašti, već za krstarenja i pohode na prodavnice. Treba kupiti novogodišnje poklone i po ko zna koji put smisliti nešto originalno. Već godinama primećeujem isto. Nije da se ovom običaju ne radujemo, naročito ženski deo populacije; ali, kako naći balans između silnih novogodišnjih sitnica koje vabe i činjenica da je džep tanak ili prazan? Da se ne lažemo, i prodavci ovu pojavu pažljivo posmatraju i jedva čekaju razlog da robu stave na sniženje pošto je za većunu kupaca preskupa. I, onda, deluje da je sve o.k.
Ali, primećujem tako, oko novogodišnjih praznika, našu snalažljivost. Kako kupiti pristojan poklon a potrošiti što manje? Zato su tu dovijanja: kupiti nešto kabasto, da izgleda što veće, ili kupiti nešto za svakodnevnu upotrebu, ili nešto smešno što će odvratiti pogled sa očigledno niske cene. Tu su i modni detalji, dušu dali za poklon – od marama i maramica, rukavica, kišobrana – sve je to neophodno, a nije mnogo skupo. Neko će se opredeliti za slatkiše ili flašu pića, ili čak knjigu – i to su sve dobra rešenja. Ali kad imate puno rodbine i prijatelja, onda nužno smanjujete vrednost poklona. I tu parola uradi sam može mnogo da pomogne. Vešte ruke mogu da naprave mnogo toga lepog. Samo napred, novogodišnja groznica trese i kad se trudimo da joj se odupšremo.
Dobro jutro.
