Ustanak (20. decembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Nekada davno, kad sam ja bio mali, bilo je uobičajeno da se u prevozu oslobodi mesto starijoj osobi ili majci sa detetom. Bilo je normalno da ljudi u punoj snazi ustaju i prvačićima koji su teglili teške torbe i rančeve na leđima. I danas je to uglavnom slučaj, ali samo kada su u pitanju pripradnici moje generacije, dakle oni u najboljim godinama, da ustaju svima koji su iole stari ili nemoćni da izdrže vožnju u stojećem stavu. Čitao sam o tome negde da je u Americi jedna blogerka objasnila zašto ne ustaje deci u prevozu, a situaciju koju ona opisuje doživeo sam i lično u Beogradu. Naime, majka sa detetom školskog uzrasta je ušla u autobus i odmah zamolila jednu svoju vršnjakinju da ustane. Krenula je rasprava u stilu najobičnijeg kokodakanja koje je bilo teško za slušanje. Šta mu fali da stoji, a i tebi sa tim kesama nije bilo teško da se vučeš po prodavnicama, e, sad bi htela još da odmoriš na račun mojih nogu. Dobro, nije baš ovo citat, zvučalo je to mnogo vulgarnije, ali ipak suština je da po navodima sedeće gospođe, dečačić od nekih 6 godina morao da stoji i da se drži za šipku jer tako stiče samopouzdanje i vežba u isto vreme koordinaciju. Opet biram reči dok vam prepričavam događaj koji se završio demonstrativnim ustajanjem jednog dekice koji je samo procedio: E, sad je stvarno dosta. Sedite ovde sa detetom. Za sve vreme vožnje, iako je majka sa detetom sela, „sedeća gospođa“ je i dalje apsolvirala problem citirajući već meni poznatu američku blogerku. Dečak je jedar, zdrav, veseo i čio, šta mu fali da malo stoji? U redu, sedite i dalje tu gde sedite, ali samo ućutite poručio je dekica koji se teškom mukom pridržavao za onu gornju šipku. Gledao sam, ćutao, nisam imao šta da dodam ili oduzmem i vežbao kordinaciju. Stajao sam držeći se čvrsto za šipku gradskog autobusa, ni sam ne znajući ko je tu bio u pravu. Nije mi ni na pamet palo da bih ja mogao da zatražim da mlada gospođa ustane da bih ja seo. Bio sam jedar, čio i zdrav. Dobro jutro!

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s