piše: Dejan GRUJIĆ
Moja vremešna komšinica je, naravno, kao i većina njenih drugarica po godinama, veoma jednostavna, prostodušna ali i naivna žena. Kažem to, svestan da će me, čim ovo čuje, pozvati telefonom i pitati šta mi je trebalo da to javno kažem, ali jednostavno, morao sam. Neko joj treba reći istinu ma koliko bila bolna. Tek, ta istina biće veoma lekovita. Nekako pred Novu godinu, na njena vrata umeju da zazvone crmpurasti mladići obučeni skoro kao da su sad završili smenu čišćenja gratskih ulica i ponude joj neke kič čestitke po navodno promotivnoj ceni. Svaki put joj prodaju priču kako skupljaju pare za siromašnu decu, i ona, sirota, kupi nekoliko komada verujući da čini humano delo. Zna ona, vidi na televiziji apele Gradske čistoće da stariji sugrađani ne nasedaju na prevare tih takozvanih humanitaraca, ali opet, meka duša popusti pod naletom salvi srceparajućih laži. Jednom sam morao da se umešam u situaciju koju je izazvao izuzetno markantan mladić koji je zvonio i na moja, ali i na njena vrata. Nudio je nekakve sitnice, tipa brijači na struju, kutlače, ogledalo za kupatilo, ili svilena zavesa po promotivnoj ceni od samo 500 dinara. Ja sam ga odbio jer sam videvši tašnu i njegovu mašnu odmah shvatio da je u pitanju najobičniji prevarant. Međutim, ostao sam na vratima da čujem kako maže moju staru komšinicu da će joj poštar doneti svu naručenu robu na vrata a ona treba samo da odmah na licu mesta, njemu, plati PDV. Tu sam se baš iznervirao i umešao ne birajući reči. Pod pritiskom besa koji mi je zacrveneo obraze, iskolačio oči i podigao glas za bar dve oktave a dinamiku mnogo više, on je procedio: Pa, dobro, neka bude samo petsto dinara poštaru, ne mora meni da plati PDV. U stvari ne mora ništa da plati, odričemo se zarade i neka to bude naš poklon za Novu godinu. Ma, nemoj! Sad kad sam te priterao uz zid, uhvatio u najdrskijoj krađi, onda sve može i za džabe. Moguće da ova priča sa ima veze sa skandalom oko beogradske najveće jelke u istoriji grada ali znate kako – svaka sličnost sa pravim događajima je slučajna a možda i namerna. Uostalom, najskuplje nas koštaju besplatne stvari.
Dobro jutro!
