piše: Ru Šavr
Crtica sa novogodišnjom groznicom
Ceo decembar je jedna velika reklama. Zbog podsticanja novogodišnje atmosfere dekorativnom rasvetom (još od oktobra) kod nas u Srbiji se ovaj osećaj probudio i ranije. No, sad je finiš ovog komercijalno-kapitalističkog momenta, praznici su pred nosom, pa navalite na novogodišnje bazare, kupovinu jelke, ukrasa, svega na šta se upravo nude novogodišnji popusti, na poklone, uplatu novogodišnjeg provoda, možda i nove garderobe za tu priliku, kupovinu hrane za sve praznike koji dolaze, na kupovinu svega što nam treba, a najčešće ne treba… Ukratko, potrošite pare! I zaista, teško je odupreti se prazničnim ponudama jer vabe iz svakog izloga, kioska, bilborda, televizijske reklame, novina. Groznica trese, narod posustaje (treba sve to postići), dok depresivniji i nezadovoljniji deo stanovništva cupka čekajući da navala novogodišnjeg kiča prođe. Neki se i vesele svemu tome i uživaju u poklonima ispod jelke i mere koliko su blizu ovih s reklama i mogu li parirati okićenim instagram profilima ljudi kojima zavide. Ima i onih istinski srećnih koji prazničnih dana dišu punim plućima. Priželjkuju sneg i igru sa najmilijima, daruju poklone od srca. I to je divno! Nego, da li se, i koliko često, u celoj ovoj trci, zapitamo – jesmo li u mašini, preciznije, reklami?
Da li nam se način praznovanja kalupi po tuđoj volji? Kako se odbraniti, i da li se uopšte branimo, od novogodišnje kupoholičarske poplave? Koliko se naša iskrena želja za određenim načinom proslavljanja božićnih praznika vidi u svemu ovom i da li je slušamo?
U nadi da šuplje šarenilo neće postati naš jedini „pravilni“ način življenja, želim vam dobro jutro.
Beograd202 