piše: Dejan GRUJIĆ
Evo nama i poslednje ovogodišnje Crtice. U njoj samo vedrina, optimizam, radovanje dočeku i sve bez hejtovanja, što kažu ovi mladi, danas. Ne budimo danas maliciozni, budimo na krilima euforije bez pokrića, ne izdvajajmo se iz mase. Jedna od poruka koja se raširila društvenim mrežama, a ja je prvo video na zidu mog prijatelja, paora Gorana iz Sombora, glasi: Dragi drugovi i drugarice, u nedelju 31. decembra 2017. godine kod mene u kući oko 20 časova napravićemo žurku. Biće sasvim normalna, uz dobru muziku, roštilj, sokove, alkohol, pa ko šta voli neka izvoli da u svom domu napravi nešto slično. Srećna Nova godina! Opet citirajući mlade u Srbiji, ja oplakah objavu. Smešno, a opet i tužno, zar ne? Da li je moguće da smo zaboravili na one kućne dočeke Nove godine, kad smo, svako sa onim šta ima, stizali na unapred dogovorenu lokaciju, najčešće kod prijatelja koji imaju dovoljno prostora da se smesti mnogo ljudi. Izgleda da jesmo, jer moj drug Goran i nije baš u kategoriji onih koji se ne sećaju tih starih vremena. Momci su tada teglili gajbe, devojke grickalice i svi smo bili srećni. Oblačili smo svilene košulje i neke smešne pantalone sa širokim nogavicama u kojima su se naše noge pretvarale u štule, a svi zajedno bili pofajtani nekim jeftinim socijalističkim parfemima i gelom na kosi koji je reklamirala čuvena Gala Videnović. Čekala se Nova godina, onda izlazilo na ulicu i cmakalo sa prvim prolaznicima kao da su nam rod rođeni. Jednom smo tako na ulici naleteli na patrolu milicije, koja nas je, iako smo bili pod gasom – istolerisala to jest „ispoštovala“. Nije nam smetalo što su nam prebacili da bi bio red da završimo slavlje burekom i raziđemo se. Poslušali smo ih, jer su i oni pošli sa nama. Slušala se tada neka druga muzika, pevale pesme o ljubavi, nije tu bilo mesta za splavove, nedelje, utorke, ili o čemu već danas pevaju ovi novi, a mladost se brzo trošila i jedva čekala zrelost. Izgleda da smo se pogubili u godinama koje su nam pojeli oni što su se od tog života zajeli pa odlučili da malo zarate pa nas odvoje od tog za nas mnogo manje stresnog i brižnog vremena. U to ime, ja bih da napunim gajbu i krenem tamo gde sam dobrodošao. Mnogo je lepše nego uz televizor u krugu porodice, zar ne?
Dobro jutro!
