piše: Dejan Grujić
Dočekasmo je. Stigla je u velikom stilu, ali bez snega, leda i debelog mraza. Nova godina, kako to mirišljavo, svetlucavo i sveže zvuči… Osvrćući se na staru godinu, svi koji su bili zdravi mogu da kažu da je bila dobra. Neki su napredovali u službi, dočekali da im deca postanu punoletna, završe visoke škole, dobiju posao, možda se venčaju, dobiju dete, kupe stan, ili počnu neka nova poglavlja u svojim životima donoseći sudbonosne odluke. A šta sada? Došli smo kući sa nekog dočeka, ugledali jelku koja okićena ukrasima i osvetljena brojnim lampicama i dalje stvara iluziju opšteg novogodišnjeg ludila, strpali se u krevet, a san neće na oči. Hteli to ili ne, ipak u svest dozivamo neko unutrašnje čulo koje će nam odgovoriti na neka pitanja. Šta nas čeka u ovoj godini? Da li ćemo deo snova odsanjati na javi ili će oni ipak ostati u nekim kosmičkim visinama i tako nas odozgo podsećati da nismo obavili sve što smo naumili. Kako ćemo živeti, da li će biti zdravlja i posla, hoće li nam zarade biti dovoljne da platimo svoje račune i ispunimo po koju želju? Da li će država postati jača i poštovanija, da li će nas susedi uvažavati ili nabijati klinove u točkove kojima jurimo u progres? Šta će biti sa velikim odlukama koje se najavljuju a u vezi su sa evropskim integracijama Srbije i rešavanjem pitanja Kosova? Ne zamarajmo glavu od ranog jutra poskupljenjima koja su uredno najavljena nekoliko dana pre Nove godine, hajde da zamislimo da smo sve probleme rešili, dugove isplatili, poslove završili, zapucali od snage i zdravlja pa krenimo napred, bez osvrtanja jer šta je bilo bilo je, a šta će biti – to biti mora.
Dobro jutro, i srećna Nova godina!
