piše: Kruna Pintarić
Ječam žnjela, majčice
U sred ove prolećne zime, uz sve tegle ukusne zimnice ni ne razmišljamo još o tome kakav će rod biti na proleće. Poljoprivrednici neizostavno sezonski sležu ramenima i pokazuju u nebo, koje ili daje mnogo sunca, ili premalo, ili previše ili premalo kiše. Kažu, soja i kukuruz su podbacili od jesenje setve, a pšenica i uljana repica za sada odlično stoje. Ipak, dobro bi došao sneg da ih prvo zaštiti, a posle i natopi vodom. Poljoprivrednici za 2017. godinu kažu da je bila najteža. Kao što su rekli i pretprošle, i pre dve i tri, i četiri, i pet godina, i… vidite već sistem.
Na sve ove žalbe nebu, javljaju se ekolozi koji kažu, krivi smo mi, ali ne oni koji sade i čiju zemlju otruju sadeći brzorastuće kulture, za profit, a nisu krivi ni oni koji, s vremena na vreme, naprave krizu da bi napravili ekskluzivan i skuplji proizvod. Krivi smo mi što ne recikliramo i što peremo zube dok teče voda iz slavine i mi koji iz prodavnice nosimo robu u plastičnim kesama i mi koji vozimo benzince. Globalno zagrevanje i klimatske promene su omiljene fraze za utočište rđavih malverzacija u poljoprivredi. Ni nasleđe ove grane privrede nije ništa bolje – dugo zanemarivanje, diskriminacija privatne svojine i sitne proizvodnje, niska iskorišćenost razvojnih potencijala, brdo administracije, usporen razvoj nauke i tehnologije, sve to nas je dovelo do ovoga gde smo danas.
A danas, da se ne lažemo i mažemo, dovoljno je malo popričati sa poljoprivrednicima da biste čuli kako zapravo od svega, najviše cveta oligarhija.
O tome se malo priča javno, a mnogo zna, nasuprot priči o klimatskim promenama o kojoj se puno priča a malo zna. Zar nisu i naši preci migrirali ka sve plodnijoj zemlji? Ništa nije konstantno, sem promene. Pošto nije pristojno okupirati drugu zemlju, jelte, onda se treba prilagoditi trenutku i saditi biljke koje u ovim novim uslovima uspevaju; kaktus, nar, masline, grejp, rukolu ili avokado. Samim tim nećemo morati kupovati sve to po skupoj ceni, a kad nastupi neka sledeća “najgora zima ikada”, svakako opet možemo da sležemo ramenima, i vratimo se kukuruzu i pšenici.
Dobro jutro!
Beograd202 