piše: Kruna Pintarić
“Sada krivim sudbinu, što ja volim ženu zelenu”
Ove godine Mars i Zemlja će biti najbliže jedna planeta drugoj. To će se ponovo dogoditi za 15 godina. Hoćemo li do tada biti spremni da pošaljemo ljudsku posadu na Mars? Planete će biti udaljene jedna od druge 56 miliona kilometara, što je ogromna udaljenost po zemaljskim standardima, ali skromna iz perspektive međuplanetarnih putovanja. Teoretski, jednosmerno putovanje prema Marsu u to vreme bi trajalo malo više od 200 dana (dok bi uobičajena dužina bila 250 dana). Dosada tokom više od pola godine u skoro pa samici, takođe je jedno od važnih pitanja koje sve psihičke pripreme treba da ublaže.
Nažalost, nismo još spremni da pošaljemo ljude na Mars ove godine, ali smo u poslednje vreme napravili značajne napretke s roverima i robotima. Ipak, treba još dosta toga naučiti o sigurnom i pristupačnom slanju ljudi na Mars, ali sat otkucava.
Pitanje je: hoćemo li biti spremni? Ako ćemo ostaviti ljudski otisak na Marsu u sledećih 15 godina, moraćemo da savladamo tri velika izazova: rakete, dosadu i radijaciju.
Stiven Hoking, čuveni fizičar, tvrdi da je naseljavanje drugih planeta poput Marsa, koji možemo da, bar teoretski, učinimo plodnim zemljištem, prava budućnost čovečanstva i spas od gladi, nemaštine, asteroida i drugih prirodnih nepogoda. Čekajte, pa ako svu tehnologiju usmerimo ka ostvarivanju tog međuplanetarnog putovanja, zašto ne bismo rešavali ovaj zemaljski život? A i da budemo iskreni, da li ovom univerzumu baš treba ljudi na više planeta i zašto smo mi najvažniji?
Upravo taj egoističan odnos se primećuje u mnogim stvarima. A šta je sa NAMA, a kako ćemo MI, kako drugačije JA da živim… Izmislili smo demokratiju, a tirani smo prema svemu što nije čovek, pa i što jeste, često. Koliko god napredak civilizacije bio fascinantan i kao iz romana (naučne) fantastike, i koliko god hranili urođenu radoznalost, treba razumeti da posledice toga nisu uvek prevodive na zemaljski jezik. Zvezde nisu tu da bi neko lepše zaprosio devojku, niti da odrede horoskopski znak. Svemir ne zanima koliko ga mi poštujemo ili ne, on ima svoje zakone koje ne mora nikome da pravda. Skoro kao i na Zemlji, samo što ovde više možemo da ostvarimo po pitanju prosperiteta.
A i neće više biti politički korektno reći “ovaj k’o da je pao s Marsa”, zar to želite?!
Dobro jutro!
