piše: Dejan GRUJIĆ
Uvek u ovoj našoj Srbiji ima o čemu da se mrači. Samo nas valja pustiti da se razmahnemo i tako sve upropastimo. Čuli ste da su nedavno nepoznati počinioci prekrečili murale sa likovima bivših sportista Partizana i istaknutih navijača crno-belih, među kojima su glumci, pevači, pevačice, pesnici, od kojih mnogi nisu živi. Ko je to učinio, ne zna se, a moguće je da se nikada neće ni saznati. Javno su se oglasili Zvezdini navijači i obacili optužbe da je taj sramni čin „njihovih ruku (ne)delo“. Godinama su grafiti, koji su krasili dorćolske zgrade, podsećali na legende ali i motivisali strane izveštače da pišu o njima kao posebnosti Beograda među glavnim gradovima država u regionu pa i šire. Možda je i zbog toga sada naš glavni grad na mapi CNN-a, kao destinacija koju valja posetiti, uprokos američkoj vladi koja nas je, s druge strane, stavila na onu drugu listu presvučenu kao dorćolski grafiti crnom bojom. Strah od boginja koje se pojaviše i kod nas uticao je da Amerikanci koriguju stav o našim turističkim atrakcijama, a nije ni čudo. Mi smo pametni pa se ne vakcinišemo a nekima je za sve krivo nasleđe devedesetih. Realno, to više nije izgovor. Uostalom, ko je još video da se 33 metra do Bogojavljenskog krsta može preplivati brže od svih ostalih, potuljeno čekajući sa strane dok ostali ne gledaju. Tako je kod nas danas, sve ako može na brzinu, prečicom i poništavanjem lepog da bi na površinu izašao ljudski mulj, a bistrina ostala negde daleko i duboko. Hajde, da ne ćutimo o tome. Počistimo ovu avliju što pre od nagomilane truleži ljudskog otpada. Potražimo metle, ali sa što dužom drškom. Valjaće duža.
Dobro jutro.
