piše: Dejan Grujić
Ovih dana povela se priča o tome da se uskoro može očekivati da naše pravosuđe bude potpuno nezavisno od politike. To u prevodu ne mora mnogo da znači građanima koji vode dugogodišnje sporove ili onima koji prateći štampu na glas komentarišu čudne odluke naših sudija. Dobro, moguće je da prvenstveno iz straha za svoju budućnost, karijeru, ili možda čak i bezbednost, neke sudije donose odluke pod pritiskom pojedinaca i javnosti, ali s druge strane, sistemski bi mnogo toga još valjalo promeniti pa da stanemo rame uz rame sa svetom. Uvek je bilo i uvek će biti podmitljivih, pokvarenih i potuljenih, ali sklanjajući politiku iz pravosuđa ne rešavamo sve probleme koji se gomilaju decenijama. Valja se malo i osloniti na neka davna iskustva kada je sve bilo bolje i uređenije. S padom standarda došlo je do erozije u kvalitetu novih mladih pravničkih snaga. Sve što je vredelo, potražilo je sreću na nekom drugom mestu, prodajući svoje skupo stečeno znanje bez obaveze da naciji vrati deo duga koji je zadužen parama za besplatno školovanje. Ali to je duga i druga priča. Imamo sjajne advokate koji umeju da u naše ime pronađu rupu u zakonu pa se onda ne treba čuditi što se za teška krivična dela, pogotovu za pljačku države dobijaju skoro pa simbolične kazne. Dokazi su jedino čime rukuju sudije i ne treba na njih da se ljutimo. Iako policija na vreme obezbedi te preko potrebne činjenice za utvrđivanje nečije krivice, ipak se uvek pronađe neki propust zbog kojeg se procesi odlažu, zastarevaju i nikom ništa. Strepim da se ovim promenama neće mnogo toga promeniti na bolje, jer zna se, nezavisnost u našim uslovima uvek znači i da od nas ništa ne zavisi. Još mnogo korova treba počupati da bi se ponadali da je pravda uvek dostižna iako slepa. Za to slepilo joj ipak lek moraju pronaći oni koji je i očekuju – stručni ljudi. Da li ih je preostalo još uvek među nama, pitam se.
Dobro jutro.
