Ustanak (29. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Šta je ovo, ljudi moji? Ovo nigde ne postoji. Postoji, postoji. Srbija je ovo, brale. Ovde je normalno da se deca vuku za uši, a žene tuku motkama i pajserima. Takođe, nigde kao ovde ne uspeva korov, onaj ljudski, profesionalni, ili moralni, svejedno. Normalno je da nam automobili upadaju u rupe na putu, točkovi otapadaju a uz njih ponekad, nažalost, i glave s ramena. Logično je i da se slučajno desi da nekoga proglase mrtvim, a on oživi. Takav slučaj se desio u okolini Čačka, i dobili smo novu aferu. Naime, čoveku je pozlilo, pozvali su lekare, oni su stigli brzo i još brže izjavili saučešće porodici. Onda je krenula priprema sahrane, kupljeno je sve, čoveka su po običaju položili u sanduk, a on je počeo da se pomera. Svi su se razbežali, a onda je sve bilo jasno. Čovek se probudio, stigli su lekari, ponovo ga pregledali, i potom smestili u bolnicu: On je sada bolje, jedino što malo teže govori. Porodica je srećna da se sve ovako završilo, ne pada im na pamet da tuže lekara koji je po njihovim rečima bio i više nego korektan. Šta će ljudi, presrećni su što je njihov domaćin živ, pa makar i pod ovakvim uslovima. TO što je lekar pogrešio može samo da nas tresne preko čela toliko da nas oblije mrtvački znoj od pretpostavki šta je sve moglo da se dogodi. Sreća je da se sve ovako završilo, ali je sada na redu detaljno preispitivanje, ali od glave a ne od repa. Valja istražiti koliko savesno svoj rad obavljaju lekari od kojih zavisi naša sudbina i na ovom i na „onom“ svetu. NE bih voleo da me ovako progalašavaju živim a još manje mrtvim, pa makar se ponovo vraćao među žive.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s