Ustanak (13. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Susret za prijateljicom koja godinama bije tešku bitku sa bolešću učinio me je drugačijim, verovatno za sva vremena. Razlog susretanja je bila moja želja da je vidim i ohrabrim da izdrži izazove koji su se na nesreću postavili pred nju, nejaku i nemoćnu – bez lekova. Ušao sam u njenu sobu i ozbiljno, pre bih rekao zabrinuto, pozdravio je spuštajući kesu sa voćem i sokom na policu kraj njenog kreveta. Potpuno me je šokirao njen veseli pogled i zvonki glas: „Pa dobro, šta je tebi? Što si tako ozbiljan? Da li je s tobom sve u redu? Imaš li problema? Da li si zdrav?“ Na to sam znajući vrlo dobro sa kakvim se ona problemom suočava počeo da zamuckujem pravdajući se da je moja nevoljnost posledica vremena, jer sam meteoropata pa mi smetaju nagle promene. „Ma kakvo vreme, uvek je napolju lepo. Samo treba da naučiš da ga vidiš lepim. Kako to, upitao sam. „Lepa je kiša, tada možeš da šetaš, razgledaš izloge i maštaš o tome šta bi sve mogao da kupiš. Još je lepši sneg, kad zaškripi pod nogama, a ti ga osluškuješ dok pahulje lete pravo u oči i bockaju te da ostaneš napolju još samo malo, još samo pet minuta dok ručak ili večera čekaju. Proleće je tek, najlepše. Tada sve što je lepo izađe napolje, pa ulicama hodaju veličanstveni momci sa čarobnim devojkama, a cveće otpušta najlepše mirisne note da ti duša peva. Kad stigne leto, pa vrućina zapljusne sa svih strana a ti svratiš na sladoled, pa negde na kafu u bašti na trotoaru, ili još bolje odeš negde u banku da tražiš kredit pa se rashladiš bar dva sata dok ti sve objasne. Samo treba da naučiš da voliš svako vreme.“ Sve ovo govorila je, podsećam, žena koja je već dugo prikovana za krevet i uz teške muke živi svaki dan kao da joj je poslednji. Niko ne zna kako će i koliko brzo napredovati njena bolest, ali svi koji je dobro poznaju znaju da je borac, večiti optimista i putokaz zdravima koji su namrgođeni, ljuti, nezadovoljni i puni negativne energije. U svemu se može pronaći lepota samo treba protrljati oči i biti zdrav, grmelo je u mojoj duši. Ja sam to razumeo. Postiđen i poražen pred gromadom optimizma i ljubavi prema životu koji se možda već za neki dan završi, otišao sam kući i bilo mi je bolje. Nadam se da ovu lekciju neću brzo zaboraviti, kao što to po običaju redovno radim.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s