Ustanak (15. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Da li imate problem koji još uvek čeka na rešenje? Odmah da se razjasni, ne aludiram na probleme koje rešavaju predsednici balkanskih država tako što se saglase da ni oko čega nisu saglasni. Usput, nadam se da više nećemo slušati analize prodavaca magle koji jedino umeju da zaprže javno mnjenje sebi poznatom recepturom začina zavere. Uostalom, ako se manemo visoke politike i zađemo u narod, razumećemo da se i veliki problemi među malim ljudima lako rešavaju. Postoji samo jedan uslov a to su obe strane – dobre volje da prevaziđu nesuglasice. Da smo se mi mali pitali, ne bi ovi veliki i dalje pobeđivali u komšijskom, a gubili u vlastitom dvorištu. Dan državnosti Srbije, osim što je neradan dan, neće najaviti a ni odjaviti ništa novo, ništa bolje, i ništa posebno u našim komplikovanim životima. Problemi nam ostaju isti, a muke podjednake. Dobro, ima i među nama onih koji se muče malo manje, ali njihove probleme mi ne možemo ni da zamislimo a kamoli rešimo. Oni brinu kako će što više da zarade na račun države da im na tome koliko su vešti čak i predsednik Srbije ponekad pozavidi. Maldivi su za sada jako povoljni, ali tamo se nešto kuva u poslednje vreme, Tajland je za estradu, a Egipat za sirotinju i radničku klasu koja podigne keš kredit na deset godina da bi letovala deset dana. Ide sajam automobila i turizma, možda se tu reše njihovi osnovni problemi, ko zna? A mi, mi ćemo se svađati sa komšijama oko parking mesta i zbog toga pesničiti pred ženama i decom, tući na utakmicama i ispijati jeftinu „radžu zozu“ i tako utapati probleme koje rešava samo veća plata i bolji standard, petnaest dana na Kopu ili Atosu, neki nov automobil, vikendica, možda dobre krpe i stan u vlasništvu… A, mi, mali, obični i pošteni daleko od toga kao Zagreb i Beograd od dogovora o granici zbog Dunava koji radi za Srbe. Plaćenik jedan, samo pravi probleme. Dunave, Dunave… ipak nisi more.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s