piše: Dejan GRUJIĆ
Ako slušate vesti, gledate televiziju, pratite internet portale ili čitate novine – nećete se ni ovoga jutra oraspoložiti. Mnogo vesti koje će vam pokvariti dan, jedva čeka da ih baš vi pročitate. Morate li baš tako uvek počinjati dan? Možda je ovaj pred nama, koji je inače po imenu ženskog roda, smešten između dva mužjaka, utorka i četvrtka, idealan da ga počnemo iz nekoliko puta, kao nekada naše bake „početak za vunene čarape“? Potražimo pravu mustru za pravi početak, ako pogrešimo – rasparajmo loš početak i, započnimo novi. Znate već da je recept jednostavan, jedino ga je teško pronaći. Možda se krije u starim, visokim i prostranim sobama naših predaka, u kojima se čula graja vesele i brojne dece. Posle poziva majke, skakali su ujutro, spremno iz kreveta njih pet, šest, jer su znali da ih već čekaju vruće mekike sa džemom od šljiva i hladno neceđeno mleko. Napolju je čekao dubok neugažen sneg spreman da ga pod noge bace dok kreću u školu, usput se grudvajući uz glasan kikot. Za to vreme na radiju se čula narodna muzika, a cela kuća je mirisala na pristavljen ručak, i hleb koji se uveliko pekao. Sve je bilo romantično, ako se posmatra iz ovog ugla. S druge strane, i tada je postojalo mnogo toga što je nedostajalo a danas ga imamo, a opet – to nam i pored toga što ga imamo – fali. Kafa se pila iz male šoljice, kuće se nisu zaključavale, na posao se odlazilo pešice i nije bilo mobinga, kod kuće se prvo doručkovalo pa onda izlazilo napolje, sneg su čistili ljudi a ne mehanizacija. Čak je ručak bio svakog dana svečan, ako ga uporedimo sa današnjim keteringom ili pekarama ne daj bože. Supa, knedle, pile, krompir, lenja pita, suve šljive, orasi, med i tako bih ja mogao do sutra da zamajavam sanjiv svet, a samo da bih prećutao šta sam sve jutros ugledao među aktuelnim vestima. A šta vi mislite? Da ja ovaj svoj „početak“ rasparam pa počnem neki novi? Može, nema problema: „Pretučen u redu kod zubara, otkriven ubica koji se skrivao u napuštenoj kući, optužili ga da će tajno prodati Kosovo..“ dobro, dobro, neću više. Počnimo ipak dan tako što ćemo na kratko pobeći od loše stvarnost koja nas čeka, usput tražeći zaboravljenu mustru za dan bez greške.
Dobro jutro!
Beograd202 