Ustanak (26. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Stigao je taj dugo očekivani ledeni talas i naterao nas da pronađemo već zaboravljene kape, šalove, debele jakne i duboke čizme. Iako debeli minus nije u drugim državama čudo u februaru, Srbija je toliko napredovala da više ni zimu nema. Lepo, iz leta pređe u jesen, pa preskoči zimu, suvomrazicu i debeli sneg i odmah uđe u proleće. Tako to ide kad se marljivo planira, strpljivo gradi koncizan plan za budućnost, prosperitet, i progres u isto vreme. Svi su zadovoljni vremenom, a niko više ne kuka ni na male plate. Čak su i penzije postale dovoljne da našim starijim sugrađanima obezbeđuju lagodno zimovanje u toplijim krajevima. Dok se mi ovde ovih nekoliko ledenih dana budemo mučili, naši zadovoljni penzioneri već se uveliko nalaze u Africi sa lastama, i tamo žive dok ne prođe zima, pa makar bila blaga. Za samo šesto evra koliko iznose prinadležnosti starijih građana Vračara, u nekim afričkim zemljama se može lepo preživeti zima. Sve je uključeno u troškove, hrana, prevoz, masaža, smeštaj, sunčanje i brčkanje u čistom moru. I šta sad hoće ostali penzioneri? Statistički, neki biraju raj a neki drugi, brojniji, čekaju povišicu i cvokoću. Sigurno je da su, oni srećniji i umešniji, od zasluženih penzija od skoro 100 hiljada dinara uspeli sebi da obezbede čak i uštedu tokom zimovanja u Africi, pa eto, imaju razloga da na leto odu na more. I tu će sigurno da potroše svoje teško stečene penzije po kabinetima i radnim telima nekadašnjih saveznih organa i komiteta, kao da su kod kuće. Šteta samo što od tih penzija ne sponzorišu srpski turizam, ali ko je nama ostalima, radno sposobnima kriv što nismo našli vezu kod kreatora vremenskih prilika. Dakle, krenite na posao, marljivo radite i potrudite se da vas ne pojede neka štetočina od bolesti dok se ne penzionišete sa 65 godina. Onda letite gde god vam drago. Vidite da se može samo ako se ume. JA nemam još mnogo da čekam, samo dvadeset godina. Već merkam u koju ću fotelju da zasednem da namičem prosek za penziju. Valjaće mi za zimovanje u Africi. Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s