piše: Kruna Pintarić
Huma(h)nitarno
Pred svake izbore, ulice, bilbordi, poštanski sandučići, kvake i frižideri preplavljeni su izbornim reklamnim papirima, upaljačima, hemijskama, blokčićima, ko se baš isprsi i kišobranima i rančevima. Predizbornna frka je za sve zamorna marketinška kampanja, gde se, da se ne lažemo, oni tu nešto dogovore kako će među sobom da se podele i ko šta dobija. Profitiraju mnogi, ali uvek se postavlja iznova ista kritika: što pare od kampanje ne ulože u bolnice, škole, decu, siromašne, trudnice? Zašto nas zatrpavaju papirićima, besmislenim koliko i obećanjima? Možda ako znate da pravite origami i možete da ih iskoristite, ali ni upola koliko ćete se vi osećati iskorišćeno.
Često čujem i vidim da ljudi na taj način negoduju – čak i kažu da bi glasali za one koji se para za kampanju odreknu u humanitarne svrhe. Pretendenti na političke pozicije širom sveta se tu i tamo podiče kako su uplatili tu i tu, humanitarno. Ipak, surovi realisti zapitali su se – a što da oni daju te pare nekom trećem? Zapravo, finansijer nije samo budžet države, već i anonimni bogati zainteresovani „dobročinitelji“, koji ulažu u „proizvod“. Često su baš i oni ti koji poklanjaju novac za renoviranje dečijeg odeljenja neke bolnice, kupovinu zimskih stvari socijalno ugroženima ili bogtepita šta je već atraktivno.
Možemo li da budemo humani, a da za to niko ne zna?
Postoje i takve javne ličnosti, za koje se ni ne zna, ili barem oni o tome ne pričaju, a pomažu onima kojima je to potrebno. Tu su sportisti, muzičari, književnici, advokati, direktori, a tu smo i svi mi. Svako od vas je bar jednom u životu nahranio prosjaka, poklonio odeću, pomogao kako, kad i koliko može. I ne brojite to, zar ne? Ne osećate potrebu da odete na trg, televizijsku emisiju ili u nečiji frižider i pričate o tome. Mislim da u predizbornim kampanjama kandidati ni ne treba da budu humani. To treba da budu posle. A pošto se impuls hvalisavosti tu ne može ugasiti, možda manje treba i da mislimo da će oni nešto i da promene na bolje. To može samo nemahnita humanost, empatija i pomoć, jer nam taj čin niko neće ni računati ni ukrasti. Samo je jedan dobar čin više, nek stoji u rezervi, zatrebaće univerzumu.
Dobro jutro!
Beograd202 