Ustanak (28. februar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Huma(h)nitarno

Pred svake izbore, ulice, bilbordi, poštanski sandučići, kvake i frižideri preplavljeni su izbornim reklamnim papirima, upaljačima, hemijskama, blokčićima, ko se baš isprsi i kišobranima i rančevima. Predizbornna frka je za sve zamorna marketinška kampanja, gde se, da se ne lažemo, oni tu nešto dogovore kako će među sobom da se podele i ko šta dobija. Profitiraju mnogi, ali uvek se postavlja iznova ista kritika: što pare od kampanje ne ulože u bolnice, škole, decu, siromašne, trudnice? Zašto nas zatrpavaju papirićima, besmislenim koliko i obećanjima? Možda ako znate da pravite origami i možete da ih iskoristite, ali ni upola koliko ćete se vi osećati iskorišćeno.
Često čujem i vidim da ljudi na taj način negoduju – čak i kažu da bi glasali za one koji se para za kampanju odreknu u humanitarne svrhe. Pretendenti na političke pozicije širom sveta se tu i tamo podiče kako su uplatili tu i tu, humanitarno. Ipak, surovi realisti zapitali su se – a što da oni daju te pare nekom trećem? Zapravo, finansijer nije samo budžet države, već i anonimni bogati zainteresovani „dobročinitelji“, koji ulažu u „proizvod“. Često su baš i oni ti koji poklanjaju novac za renoviranje dečijeg odeljenja neke bolnice, kupovinu zimskih stvari socijalno ugroženima ili bogtepita šta je već atraktivno.

Možemo li da budemo humani, a da za to niko ne zna?

Postoje i takve javne ličnosti, za koje se ni ne zna, ili barem oni o tome ne pričaju, a pomažu onima kojima je to potrebno. Tu su sportisti, muzičari, književnici, advokati, direktori, a tu smo i svi mi. Svako od vas je bar jednom u životu nahranio prosjaka, poklonio odeću, pomogao kako, kad i koliko može. I ne brojite to, zar ne? Ne osećate potrebu da odete na trg, televizijsku emisiju ili u nečiji frižider i pričate o tome. Mislim da u predizbornim kampanjama kandidati ni ne treba da budu humani. To treba da budu posle. A pošto se impuls hvalisavosti tu ne može ugasiti, možda manje treba i da mislimo da će oni nešto i da promene na bolje. To može samo nemahnita humanost, empatija i pomoć, jer nam taj čin niko neće ni računati ni ukrasti. Samo je jedan dobar čin više, nek stoji u rezervi, zatrebaće univerzumu.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s