piše: Dejan Grujić
Ima li kraja ovom martu? Posmatrajući ga iz prikrajka, smatram da je to bio jedan od „onih martova“ što nam dižu utrobu sve do grla zahvaljući dešavanjima iz prošlosti ili sadašnjosti, a koji će se preneti i u blisku budućnost. Znali smo da nas čeka mnogo tužnih podsetnika na dane bliske istorije pa je možda to bio razlog da se prizovemo pameti i setimo se da nas mnogo nedostaje i da treba da potplaćujemo mlade parove da što više rade na povećanju nataliteta. Trajalo je kratko to ubeđivanje ko je u pravu da odlučuje u vezi sa brojem dece koju će ipak morati da rode žene, a ne muškarci kojima je stalo do stvaranja potomstva, a zna se i zašto. Talas snega, zakrčenih saobraćajnica zaprepastio nas je u martu ali je, srećom, brzo minuo. Otopila su ga dešavanja na Kosmetu obavijena mistikom i nasiljem, a u isto vreme i podelama u našem korpusu koji uvek ima nešto da s jedne strane doda, kaže, mudro analizira, a s druge sve opovrgne, i tako u beskraj, sve na štetu vlastitog nacionalnog interesa. Bolno su nas podsetili neki događaji iz prošlosti da se šut sa rogatim ne igra, a opet, kao da nismo izvukli pouke da neke provokacije ne prihvatimo, ili ih, ako je ikako moguće, izbegnemo. Nema ništa od toga što znamo da smo u pravu, ili bar tako mislimo, sve dok se neko malo jači ne umeša i zakloni nas svojom rukom, da ne kažem moćnom šapom. Ako se to bude desilo onda ćemo slobodno moći da kažemo da smo se, ovako nesvrstani, ipak svrstali jer drukčije ne može. Uostalom, u vreme opšteg ludila, kad se zahuktavaju nepravda i bezakonje protiv mira i reda, najpametnije je poslušati razum, ako nam ga je uopšte preostalo, i sačuvati ono što nam je ostalo a najvrednije je – ljude. Hronično nam nedostaju.
Dobro jutro.
Beograd202 