Ustanak (2. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Stiglo je. kao, proleće. Oduvek sam ga voleo tamo negde kad priđe letu. Zašto? E, pa to ne mogu tako lako da odgovorim. Čim grane prvo sunce, ma šta sunce, samo li temperatura dostigne bar deset stepeni u plusu, kreće žensko nervozno otvaranje vrata na terasi i prozora u kuhinji. To se na početku zove „luftiranje“. Onda počinje gunđanje na račun muškog dela ukućana, kako se samo bulji u televizor i ništa ne radi, a prozori nisu otvoreni od „boktepitakad“ a zavese od jesenas nisu zamenjene. Dobro, pristajemo mi muški odmah da zamenimo zavesu, radi mira u kući, iako sećanje kaže da smo to radili i na sunčanih minus pet zimus, bez obzira na gunđanje da samo mi grejemo Kalemegdan, a ne stan, zbog toga. „Hoćeš da umremo u glibu i smradu? Uostalom, valja provetriti malo“. Tu obavezno idu prekrštene ruke, pogled pun prkosa u stilu „da se dogovorimo da bude kako sam ja rekla“. Naravno da počinje nervoza kad usisivač zabrunda iznenada za vikend i to iznad glave takoreći, baš kao i domaćica koja pominje da su najavili sunčano vreme i da bismo mogli da otresemo tepih, mada je bolje kad bi mogli da ga oteramo na plac pa da se izriba, ali ljudski. Zna se dobro šta to znači, četku u ruke, tepih pod mišku i pravac ribanjac. Redovno pomeranje kreveta, ormana, sudopere, frižidera, šporeta nije ništa u odnosu na ideju da bi ovih lepih dana moglo da se pređe preko zidova „nečim za dezinfekciju“. Posle muškog nevoljnog pristanka, odmah ide i sugestija kojom nam se otvaraju oči da je bolje da krečimo, i osvežimo zidove, nego da dva puta drljamo četku. „Reci, zar nisam u pravu? Treba da peremo zidove i trošimo pare na hemiju, a bleji nam cela kanta bele farbe u podrumu, neotvorena, i to 25 kila, taman za kuhinju, dnevnu, dečju sobu i kupatilo. Evo, terase nećemo da krečimo, ali moraće možda da se dokupi još jedna kanta, zbog druge ruke pa da budemo mirni“. Ako klimnemo glavom, stradaće kičma, ali će ostati glava na ramenima. Ako slučajno i pokušamo da se usprotivimo ovom preciznom planu, šta nas čeka ne znamo, retko koji muškarac je smogao hrabrosti da to istraži. Eto, zato ja recimo, volim kraj proleća, kad sve ove radnje završim.

Muškarci, prolećne mukice, dobro vam jutro!

(Foto: freeimages.com )

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s