Ustanak (4. april – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ako vaše dete studira u Beogradu, i živi u Domu, a vi ste udaljeni stotinama kilometara od glavnog grada, zbog današnjeg Dana studenata beogradskog univerziteta, mogli biste da ga malo počastite nečim što su ukusi rodnog kraja. Koliko je samo autobuska stanica u Beogradu dočekala i isporučila torbi i paketa za studente, to Pošta nikada neće uspeti. Napuniti što je moguće više u običnu putnu torbu, ili kofer, sve uviti u papir posebno da se staklo ne izlomi, to je oduvek velika muka brižnih majki koje očevi grde da su preterale sa trpanjem svega i svačega. Blagovremeno valja javiti u koliko sati stiže prtljag, a na studentu je da čeka i povede asistenta za izvlačenje tereta do Zelenog venca najčešće, ili cimanja do tramvajske stanice. E, sad… ako vaše dete studira u Beogradu, a stanuje sa vama, pritom ne plaća školarinu, onda s punim pravom i danas neće tražiti od vas ništa a vi sebe možete smatrati srećkovićem. Doduše, odakle i šta da vam zatraži? Dovoljno je što ima internet, pa neka gleda kako će. Tu se nalaze oglasi, konkursi, pozivi, stipendije, kursevi, školice, organizacije, sve ono što može da promeni život. Znamo mi da je ovde u Srbiji najlepše, znamo da oni što su otišli pate za rodnim krajem, iako nam poručuju da su super i da im slučajno ne tražimo pare ili useljeničku vizu, znamo sve, ali opet, gledajući studentariju danas vidimo ozbiljna lica, bez mnogo radosti u očima, kao da se sav teret koji nosimo svi zajedno, svalio samo na njihova pleća. Zlobni će reće da studenti iz Beograda idu u svet, a oni iz ostalih krajeva Srbije ostaju u Beogradu, ali to nije vredno pominjanja koliko činjenica da se Srbija prazni. Još uvek ostaju samo oni, matori, koji su nekada davno verovali da će posle studija sve biti drukčije. Pa, vidite i nije. Samo što smo to kasno shvatili. Zato, šta god da vam zasmeta u planovima vašeg rođenog studenta, povucite se u stranu i setite da je i drug Tito rekao da su studenti u pravu.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s