piše: Dejan Grujić
Znam da neću otkriti toplu vodu, ali ja moram da priznam trgovcima da su pametniji od mene. Iako odavno ne verujem promocijama, naročito onima koje mi pristižu mejlom ili SMS-om, priznajem, kriv sam. Naseo sam na ponudu da u prošli petak dođem u objekat broj taj i taj, kupim sve po sniženim cenama i na sve to dobijem popust do deset posto. Nije to mala ušteda u ovoj krizi. Pohlepa, to je presudilo da ih poslušam i odem. Nakupovao sam taman toliko da se kaže da sam brižan domaćin kojem čeljad neće ostati gladna ni žedna bar sedam dana. Na kasi sa već pređanim namirnicama na traci koja brzo klizi, vidim da kasirka očitava kodove a cene i nisu baš kao one na rafovima. Čekam ja konačan račun, kad ono – nema popusta. U stvari, na račun od oko 4000 dinara popust je iznosio manje od 50 dinara. Na pitanje gde se izgubio popust do 10 odsto zbog kojeg sam baš tu i došao da trgujem, kasirka je spremno odgovorila: Prvo, lepo vam je javljeno da je popust DO 10 a ne deset posto. I to ste dobili, šta je sad problem? Ne mislite valjda da ćete da dobijete popust za kiselu vodu, mleko, ulje, čokoladu, kaladont i kafu? Imate popust tamo deset posto na kosačice, smart televizore i na začinsko bilje kao i na kolekciju šlaga i pudinga. Dobro, ovo sam sada malo izmislio, ali činjenica je da nam se te reklamne SMS poruke pretvaraju u sjajne dokaze za podizanje parnice protiv lažnih oglašivača. U Srbiji postoji zakon o tome, čak više njih, međutim o njima se više uči na fakultetu nego što se primenjuju u praksi. Znate li zašto? Zato što smo lenji da se bakćemo sa advokatima i sudijama kojima samo fale naše prijave za 100 ili 200 dinara. Oni rade sa milionima, pa ne stižu glavu da podignu od pisanja presuda, razumimo to! Doduše, lažnim oglašivačima pojedinačno to nisu velike pare, nisu ni nama kupcima, ali kad nas nekoliko hiljada pazari onda se skupi fina svota. Iako su u Srbiji tri puta skuplji svi proizvodi nego u bogatijim zemljama, taj simbolični popust može da bude ponekad čak i slamka spasa. E to su pare za tajkunske jahte, avione, Maldive i ostale luksuze. Jedan moj drug i ja svratismo u pekaru na burek. Vidim, on otvara čašu jogurta i uredno liže aluminijumsku foliju. JA cokćem u znak čuđenja a on spremno na to odgovara: Uzmi to i sve poliži sa poklopca, pa oni od ovoga najviše zarađuju. Neka im ga, neka ga sami oližu jer ja vala neću. Da nije istinito, bilo bi smešno.
Dobro jutro!
Beograd202 