piše: Dejan GRUJIĆ
Blago nama ako nam je fudbal najveća briga. Toliko toga nam se svalilo na nejaka pleća, ali, ništa zato. Uvek postoji neko ko će da iznese teret za celu naciju. Najbolje u svemu je da olako proglašavamo samo jednog krivca za ono što nas je snašlo. Dobro, u fudbalu je to odmah selektor koji zamislite, stoji sa strane terena i gleda bespomoćno igru svojih izabranika. U tenisu, krivac nam je Novak Đoković koji ne svraća u pekaru ili ćuftaru iako to nije radio ni kad je bio svetski broj jedan. Zna se i ko je jedini krivac u Srbiji ako dođe do blokade puteva, poplave zbog pljuska, niske otkupne cene maline, poskupljenja struje, štrajka ili pregovora u vezi sa Kosovom i tako dalje… A umemo li da pronađemo među sobom junake koji čine nešto za opšte dobro? Umemo, samo što ih posle kratkog vremena uvaljamo u blato i napunimo im usta istim da u odbranu ni reč ne mogu da izgovore. Izdaje, ucene, afere, pljačke, likvidacije i kidnapovanja, samo su deo naše stvarnosti u kojoj se preko noći zaradi više para od SMS glasova za rijaliti program nego što skupimo ako zatreba nekom detetu za operaciju. I opet, ko je tu kriv? Ja bih rekao većina onih koji busajući se u grudi junačke očijukaju sa šljkicama i silikonom, a sa druge sa nacionalnim i javnim interesom. Nema krivih, niti nevinih. Svi smo i dalje u istom čabru iz kojeg se širi miomiris naših naravi, svakako nezapisanih u genetskom kodu, ali razvijenih gledanjem oko sebe i poistovećivanjem sa onima koji su tu kraj nas. Za sada nam oponašanje ide odlično.
Dobro jutro!
(Foto: pixabay.com/niekverlaan)
