Ustanak (3. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ljude najlakše možete upoznati kod frizera. U to sam se lično uverio. Čekam ja na red kod svog Majstora da me sredi, kad u Salon ulazi vremešna dama čudnog izgleda ali i stavova. Odmah razumem da se poznaje sa Majstorom jer s vrata kreće s pričom kako ide sa društvom iz srednje škole u Narodni muzej. Rekoh već da je vremešna, gledam u ogledalu njenu odevnu kombinaciju tipa „apa-drapa“ koju je izabrala za izlazak u grad. Stvarno sam pomislio od prve da nije red da u muzej koji smo čekali 15 godina ona odlazi u drljavim pamučnim trenerkama i bermudama. Međutim, ne izjašnjavam se, jer nisam siguran da sam u pravu. Možda se dres kod promenio, a ja sam malko više staromodan pa da ne ispadnem glup u velikom muškom društvu. Međutim, Majstor koji očigledno poznaje ovu samozvanu BeograDŽanku glasno pita: „Gde ćeš takva u muzej? Znaš li ti da te ja ne bih pustio tamo da uđeš takva? Obukla si se kao da ćeš dvorište da čistiš, a ne da obilaziš muzej“. Na to će ona spremno: „To neka se oblače ovi iz Zuca, sa Avale, iz Bosne što su došli u Beograd, ja sam rođena Beograđanka i ne marim ja mnogo za to. Uostalom, idem sa društvom iz srednje škole pa smo se dogovorili da svi idemo obučeni mladalački.“ Majstor na to spremno odgovara: „Bolje bi ti bilo da se vratiš kući i malo središ.“ Na to bakica uz sočnu psovku napusti salon u koji je, posle sam čuo, samo svratila kao dobra komšinica da se javi gde ide. E, svašta. Zaista, bilo bi lepo da povedemo računa o oblačenju naročito kada obilazimo neke značajne ustanove od nacionalnog interesa. Ova rečenica će možda izazvati različite reakcije, ali ja tako mislim i tako se ponašam. Kad mešam malter, ne stavljam kravatu, a kad idem u pozorište uvek biram cipele umesto plastičnih papuča. Mada, ko zna, možda ja grešim. Jedan od naših najboljih glumaca kaže pre neki dan da su Srpkinje lepe ali se oblače nakaradno, a prave dame naše scene mu otvoreno pružaju podršku iako se sve svodi na ono čuveno „u moje vreme toga nije bilo“. Pa, dobro, a čija su ovo sad vremena?

Dobro jutro!

 

(Foto: pixabay.com/ geralt, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s