Ustanak (26. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Beograd jeste veliko gradilište, i ako se centar pažnje javnosti usmeri na taj sav beton i asfalt kojim se unapređuje život građana, onda dolazimo do zaključka da treba još da se strpimo da sve to bude završeno. Međutim, u senci tih velikih, obavljaju se i radovi koji nisu mnogo vidljivi jer su uglavnom vezani za parkove, delove slobodnih površina koje nisu odmah uočljive i gde novinare ne trče po ekskluzivne izjave političara. Jedna od beogradskih opština, napravila je, rekonstruisala, i još uvek radi na povećanju broja dečjih igrališta. Sve radi u skladu sa strogim propisima o bezbednosti, sprave su bezbedne a staze za mališane mekane da se čak i u slučaju nezgodnog pada ne može dogoditi ništa strašno. Bio sam u jednom od tih novootvorenih igrališta i čuo onu pravu dečju graju, smeh, cikot, vrisku, kao nekad, i to je bila prava muzika za moje uši. Deca su bila veoma aktivna u osvajanju svih tih spravica koje su im namenjene, dok su se za to vreme roditelji bavili nekim drugim stvarima čuvajući ih. Niko ni sa kim nije razgovao. Muškarci su stajali svako za sebe i posmatrali potomstvo, a neke od majki povremeno podižući glas govorile: Ne, Nemanja! Ostavi Pavla, ne vuci i njega na tobogan, ako ti već srljaš ne mora i on da lomi glavu! Opet, s druge strane, jedna mama je brižno motivisala svoju naslednicu: „Pa što samo ti stojiš i nećeš da se igraš. Eno Sara je baš dobra devojčica, što se sa njom ne igraš?“ Devojčica je samo stajala i ćutala. Vidim ja, ne zna dete da se igra. Ne ide u vrtić, čuva je baba, ponekad tetka, čujem da majka priča nekoj ženi, kako je mala pre neki dan ujela neko dete koje joj je tražilo loptu, i da ne dužim. Ostatak vremena koje sam proveo u prisećanju na to kako je nekad bilo, ulepšala mi je mama koja je baz pardona povukla sina za ruku da idu kući. Kad je on pokušao da se otrgne, i da je ubedi da ostanu još samo pet minuta, kratko je zaključila svaku diskusiju: „Nema ni govora da ostanemo, baterija mi je na samo pet posto. Prolazi kući“!

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/cocoparisienne, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s