Ustanak (31. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Koliko je samo ljubavnih izjava izvučeno iz pesama koje je On otpevao? Kako li su samo izgledala ozarena lica fanova koji su u ruci imala Njegovu novu ploču s kojom su žurili kući da je zavrte na gramofonu? Da li postoji iko ko se ne seća naočara i smešnog razdeljka sa šiškama koji je u Njegovo vreme bio šik? Ima li iko pravo da Njemu određuje godine najveće popularnosti u karijeri? Zašto su mu sa svih strana stizali pozivi da održi koncert u Beogradu a on, iz samo sebi znanih razloga to odbijao uprkos velikim parama koje su mu nuđene unapred? Šta je u njegovim pesmama tako magično prenosilo miris mora, ljutinu krša Dalmacije, ukus vina i ljubavi za sva vremena? Hiljadu odgovora, milion razloga za polemiku o Čoveku koji je ostavio Trag u beskraju. Odlazi i ostavlja nas bez odgovora. Ostaviće Nadalinu dok moli za Magdalenu, vapeći za slobodom Galeba dok oprašta Papu, ljubeći nju kao Cesaricu, Verujući u ljubav, dok odlazi u nebeskoj Karoci koja gre. I ne želim da prihvatim da je On umro, jer „Oliveru je to zabranjeno“. Zbog muzike, zbog ljubavi, zbog pesama koje je ostavio iza sebe, zbog stava, zbog sećanja…

(Foto: pixabay.com/LoboStudioHamburg, ilustracija)