Ustanak (1. avgust – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ima ljudi koje poštujemo jer nam od njih nešto treba. Ja se, uglavnom, starim prijateljima javljam sa „ne treba mi ništa, zovem te tek onako“. Postoje i ljude koje poštujemo kao legende u koje se ne dira, ma koliko hiroviti ili čudnovati bili. Oni treći za koje malo ko zna, istaknu sebe tako da se to primeti a da oni to nisu planirali ili želeli. Jedan od slučajeva, pre neki dan duboko me je protresao. Beogradsko rano jutro. Blizu kontejnera u 4 sata posle ponoći otac i sin prikupljaju poispadali otpad za reciklažu. Otac priča sinu o caru i njegova tri sina. Sin ga prekida rečima da je on za njega car jer i on ima tri sina. Onda otac nastavlja priču tako što za trećeg, najmlađeg sina koji je bio najlepši i najbogatiji kaže da je to bio zato što je učio velike škole. „Vidi sine, neko bacio knjigu. Hoćeš da pročitaš? Da ponesem kući?“ „Hoću“, odvrati sin i oni krenuše dalje. Razgovor sam čuo jer sam išao iza njig. „Sine, ko je pisao tu knjigu, šta piše, hoćeš da čitaš tati“? Mali je zastao ispod svetla ulične bandere i odgovorio da je to neka knjiga o Savezu komunista. „Neka sine, čitaj ti, ionako je još mrak, neka ljudi čuju kako idemo ulicom“. E, baš to, „neka čuju ljudi“, za mene je bilo jače od svih priča o pravima nacionalnih zajednica, ugroženosti, siromaštvu, lopovluku ili lenčarenju. Treba da čujemo kako jedan lep crnoputi desetogodišnji dečak, sa svojim ocem koji verovatno nosi tužnu priču u sebi, čita naglas šta su svojevremeno lupala gospoda na nekim plenumima, a koje smo tiho zvali „jagnjeće brigade“ i zbog kojih i danas plaćamo i patimo na svim poljima. Da sam vlast, ja bih ovom tati, prepustio da piše programe o vaspitanju, inkluziji i ostalim da ne kažem šta, jer mi je sa samo nekoliko jednostavnih rečenica dokazao da je razuman, produktivan i konkretan u popravljanju onoga što smo svi propustili u radu sa decom, to jest podmlatkom. Ima nešto i u urođenoj inteligenciji, nije sve u odelu koje čini čoveka. Čovek, znači Rom.

Dobro jutro!

(Foto: pixaby.com/shurda,)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s