Ustanak (6. avgust – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Naslušali smo se tužnih ali i pobedničkih priča tokom minulog vikenda. S jedne strane posmatrajući, bez udubljivanja u teme sukoba koji potresaju naš region, stičemo utisak da nema popuštanja i da se one često pominjane „ratne“ sekire nikada neće zakopati. Ratnim bubnjevima koji odjekuju praktično celim svetom, nikako da se suprostave, bar figurativno, instrumenti koji svojim tonovima donose spokoj i mir. Zato postoje divna mesta i sjajni ljudi gde ne dopire ni politika, ni ekonomija, a bogme ni vremenska prognoza. Kultura, kao redovno čitanje knjiga iz biblioteke ili možda odlazak u pozorište ili neku izložbu slika, način je prevazilaženja turobne stvarnosti a ophođenje jednih prema drugima predstavlja primer kako treba živeti ove kratke živote. U jednom lepom kraju Srbije, tamo negde iza skretanja za Studenicu kad se krene ka Kosovu Ibarskom magistralom, nekada davno, neki je domaćin koji nije imao poroda, ponudio besplatno placeve za sve koji bi hteli da na njegovom imanju naprave kuću. Odazvali su se mladi iz obližnjih gradova, došli su i svako je u skladu sa svojim mogućnostima podigao vikendicu. Vlasnik njive je u međuvremenu umro, placevi su ostali bez naslednika, ali su zato puni života, bar vikendom. Eto, baš pre dva dana skupilo se njih dvadesetak, što muževa, žena, dece, kumova, rođaka i prijatelja. Okrenuli su prase, a na obližnjem potoku su ohladili pivo, iako imaju struju i frižidere. Deca su, igrajući fudbal bez straha da će razbiti nečiji prozor, dobro ogladnila, i jedva sačekala da stigne vruće pečenje sa močom. Opet se nastavilo druženje, stariji su razgovarali, pomalo se bavili i nekim sitnim radovima oko kućica, prali automobile, pa onda sinoć, opet svi krenuli ka gradovima. Danas se ipak radi, a do petka je daleko, sasvim dovoljno da se nakupi negativna energija koju će potrošiti tamo gde nema vremena za ozbiljne brige. Oni kažu da žive samo opušteno. Eh, blago njima.

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/qimono, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s