piše: Ru Šavr
NAIZMENIČNO USMERENA CRTICA
Mora se priznati da danas mnogo zavisimo od struje – naizmenične, a i one jednosmerne. Bez njh smo takoreći bespomoćni. U vrele letnje dane, često pomislim: „Samo da ne nestane struje, pa da ostanemo bez klime“. A to je tek ništa. Gde su sve druge, mnogo važnije stvari?
Mora se priznati i to da je današnji život upravo zahvaljujući mašinama i aparatima na struju mnogo lakši no nekad, iako o tome skoro nikad ni ne mislimo. Tu su i automobili i skuteri na struju, i još mnogo toga što predstavlja deo budućnosti koja se smeši. I naša voljena elektronika je na struju, mislim na kompjutere i tome slično. U prodavnicama – aparati za merenje, vage, kase… To su i dalje sitnice našeg svakodnevnog života. A šta je tek sa industrijskim postrojenjima i raznim vrstama proizvodnje, da ne govorim o operacionim salama? Kako bi se tek onda stvari zakomplikovale? Mi u Srbiji, još i znamo, osetili smo na sopstvenoj koži. Mislim ovde na ono kad nestane struje, pa čoveka obuzima bespomoćnost. Ne mora baš da se nađe u liftu ili zarobljen u nekoj prostoriji. Ali mnoge stvari onda ne mogu da se urade i život se parališe. Tako brzo.
Da se nismo mi previše opustili i zaboravili koliko od nje zavisimo? Čini se da je vreme za alternativu. Sunce, vetar, ko zna šta sve, al’ krajnje je vreme…
Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/Free-Photos, ilustracija)
Beograd202 