Ustanak (23. avgust – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Punih 60 godina postoji televizija u Srbiji. Danas je veliki jubilej, i tim povodom će biti mnogo različitih razloga da se zagledani u uređaje najnovije generacije divimo delima koja su iza sebe ostavili autori profesionalci. Najveći značaj u osnivanju televizije imali su ljudi koji su novinarski zanat ispekli u Radio Beogradu. Brzo je nastala pomama za novim sredstvom informisanja, ljudi su podizali kredite da kupe televizore lampaše oko kojih su se okupljali skoro svi iz komšiluka. Najsmešnije su bile antene koje su štrčale sa krovova. Postojale su dve vrste: za Prvi, ili VHF područje, i za Drugi, (UHF područje). Ovo pominjem zato što smo dugo u kući bili bez prijema signala Drugog programa jer nismo imali antenu. Nije je bilo u prodaji u malom mestu gde sam odrastao. Ne mogu da prežalim sebe sa nekih osam ili devet godina kada sam čitajući najavu u novinama znao da se nedeljom u okviru emisije „Dozvolite da se obratimo“ emituje neki partizanski film a ja ne mogu da ga gledam zbog tamo neke – antene. Kao dobro i poslušno dete, tražio sam, verovali ili ne da mi kupe antenu za Drugi program, i nije bilo načina da me roditelji odbiju. Majka je, mislim, išla u „Beograđanku“ specijalno zbog toga. Mojoj sreći nije bilo kraja, čekao sam je na autobuskoj stanici i odmah poneo veliko mrežasto čudo u obliku pravougaonika kući gde je već čekala ekipa za veranje po krovu i povezivanje na televizor. Nameštanje tipa „idi dalje, još, vrati, čekaj sad, nije dobro, vrati na početak, opet ne valja, ne vredi ne može bolje“ imalo je za posledicu moje razočaranje slikom koja je imala mnogo snega a ton bio pokriven neprijatnim šuštanjem. Ništa, bio sam srećan da se bar nešto nazire, i naslućuje. Imali smo kakav- takav Drugi program. Onda se posle nekog vremena pojavio komšija Žija, i rekao mojima da prebace program sa Prvog na Drugi jer je počela utakmica. Kad su to učinili, Žija koji je bio zaljubljenik u čistu sliku i ton, samo je skočio sa svog mesta razočaran što je prijem katastrofalan i otišao kući da tamo gleda Mundijal. Sutradan se vratio, noseći veliki aluminijumski lavor i na opšte čuđenje svih komšija okolo, počeo da iseca trougao. Ostale su tri četvrti lavora, u jednom komadu, na koje je on priključio takozvani dipol kabl, sve zajedno pričvrstio na jednu letvu i popeo se na krov. Nije tu bilo podešavanja, odmah je sve radilo, a slika je bila čista kao suza. Lavor je pobedio atestiranu skalameriju koja je skupo plaćena, a onda bačena u garažu i tamo dugo skupljala paukove. Ovo sećanje mi daje za pravo da vlastito iskustvo sa lavorom uporedim za snalaženjem znalaca sa Televizije koji su za svih ovih 60 godina uz pomoć štapa i kanapa a nekad možda i lavora stvarali remek dela, i tako bili upisani u najblistavije stranice istorije srpske televizije. Srećno vam bilo i danas u eri digitalne televizije, drage kolege, ali i gledaoci kojih još uvek imaju i pamte davna vremena. Uprkos godinama iza sebe, televizija i dalje ostaje mlađa sestra Radija. Stariji brat je danas zadovoljno gleda i smeška se.

Živeli!

(Foto: Printscreen rts.rs)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s