piše: Dejan GRUJIĆ
Gotovo svake godine u ovo vreme brinemo iste brige. Povratak sa letovanja, suočavanje sa stvarnošću i tekućim računom, polazak u školu, priprema zimnice, računi za komunalije, nekako se sve smesti u ovo doba. Ima i lepih stvari, kao što je povratak već od 1. septembra mnogo čega što je bilo na takozvanom „letnjem“ režimu. Ne znam da li će to biti primenjivo i na gradski prevoz u Beogradu, jer je i po smanjenom režimu saobraćanja glavnim gradom bilo malo vozača. Male plate, loši uslovi rada, uslovili su da javno preduzeće ostane u kratkom vremenu bez mnogo kvalifikovanih vozača. Dovoljno je reći da su učionice stranih jezika pune vozača koji uče nemački, čak i slovenački jezik da ne dangube dok čekaju papire da odu iz Srbije. Mladi se ne opredeljuju za nemaštinu i odricanje i to je dobro. Neka su oni pametniji od nas starih koji čekamo da stigne nešto, a što možda nikad stići neće. Na sve strane se mogu komentari tipa kako „svi odoše“ neće imati ko da radi. Oni koji ostaju, preuzimaju posao i rade više nego ranije, a dokle će izdržati – niko ne zna. Ono što se sada sigurno zna jeste da se najavljuje ukidanje čuvenog zakona o smanjenim platama pa eto nade da već tokom jeseni plate „skoče“ za čak deset posto. Da li će biti para i za više, opet niko ne zna. Mada se zna da budžet nikada nije stajao bolje, ovde se preko noći dese tektonski poremećaji tako da ne treba gajiti iluzije bez pokrića. A opet, s druge strane, kakav bi nam bio život da ga živimo bez njih.
Dobro jutro!
(Foto: pixabay.com/jackmac34, ilustracija)
