piše: Dejan GRUJIĆ
Neko mudro dete je reklo svojoj mami da je danas kraj avgusta, a da ono jedva čeka kad će kraj nove školske godine. Ovoga puta školska godina počeće trećeg dana septembra, a to pada tek u ponedeljak. I nije bio baš neki raspust, ako ćemo pravo. Leto nas je „zapratilo“ tek koji dan, tako da je ličilo na društvenu mrežu gde klikneš pa odustaneš od druženja ili praćenja osobe koja te fascinira. Ništa zato, žega stiže, usta se suše, srce brže kuca, čim se priđe prodavnicama školskog pribora i udžbenika. Ovog vikenda će se i te kako prilaziti knjižarama, tržnim centrima, buvljacima i ostalim mestima za nabaku. Oni koji su bili srećnici, već su na rate isprebijali dug za knjige, oni drugi će, ako imaju šta na kartici, da izdele trošak na više puta, a treći će kako znaju i umeju. Oni su pod nemaštinom odustali od prenemaganja mladunaca koji ne znaju šta će od besa.
Neću sada da filozofiram kako je bilo u moje vreme ali ipak, moram. Dobiješ torbu „Mirko i Slavko“, kupe ti knjige, ali od komšije upola cene, sveske donese tetka Ruža iz Rumunije, one najjeftinije. Flomasteri i vodene bojice sa temperama treba da traju do četvrtog razreda jer u slučaju da iste budu izgubljene ili negde zaboravljene u brzini bolje „nemoj mi kući na oči“ i tako dalje…
Ako se pokaže u praksi da su tableti i laptop računari zahvalno sredstvo za učenje, a ne samo za društvene mreže, onda možemo da računamo na nešto manji trošak, ali ćemo štedeći tako verovatno imati više nervozne i gojazne dece koja će čim završe školske obaveze umesto da izađu napolje, izlaziti iz programa za učenje u brauzer za pregledanje društvenih mreža, četovanje i slično, grickajući slatkiše i slaniše jer ih mrzi da prilaze postavljenom stolu, dok dremaju u udobnim kompujterskim foteljama koje smo im nabavili po akcijskoj ceni. Gde nam se dedoše ona nekadašnja deca? Eno ih, u krizi srednjih godina. Samo gunđaju. Dobro jutro!
(Foto: pixabay.com/adonyig)
Beograd202 