Ustanak (20. septembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ljudi, ode leto. Srećom, samo kalendarski. Senzacija u Srbiji je bilo to što nam je vreme najmanje ličilo na letnje, ali ništa zato. Smenjivali su se različiti programi na otvorenom prostoru u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije. Bio sam u prilici da nekim zanimljivim manifestacijama i sam prisustvujem. Recimo da je u Novom Sadu i Beogradu posle nekih masovnih dešavanja ostalo toliko plastike i lima iza posetilaca da se od tog krša mogla napraviti gomila koja bi možda nadvisila i neku višespratnicu. Dobro, ekološka svest nam nije jača strana, ali zato imamo čime da se podičimo kada pratimo trend zaustavljanje pošasti koja se zove plastične kese. Znamo koliko dugo im treba da nestanu sa lica Zemlje, ali ne znamo još uvek da su se tiho i bez pompe, u akciju naplate kesa uključili i mnogi prodavci u bakalnicama, pa i pijačnim tezgama. To ima i dobru stranu, između ostalog, zato što ćemo morati da se vratimo dobrim starim platnenim cegerima ili starinskim pletenim korpama koje su čak i naše majke nosile na pijac, onomad. Saznajem da je jedan od najvećih trgovaca u Srbiji odlučio da prodaje cegere i za njih daje doživotnu garanciju. To znači, ako se pocepa, donesete im stari i dobijete za njega potpuno novi bez obrazloženja ili pokazivanja računa. Krug se tako širi, a opet zatvara u lancu reciklaže kojoj ne mora da nas uči Evropa da bismo i sami znali koliko je važna. Jedva čekam da zabrane one grozne plastične boce i zamene ih isključivo staklenim, ili makar uvedu kauciju – pa da za vraćenu plastiku dobijemo koju paru. Nije to mnogo, znam po iskustvima iz regiona, ali skupi se solidna svota novca vremenom a pritom i bar malo sačuva Planeta. U ovoj krizi, svaki vid zarade je dobro došao pa makar i od reciklaže kojoj ćemo tek da se hvalimo. A zarada je i čista životna sredina, priznaćete.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s