piše: Dejan Grujić
Ima jedna stavka u računima za komunalije koja se naplaćuje zbog čišćenja priobalja i uređenja i zaštite reka. Nisam siguran da te pare idu u pravom smeru, naročito nakon tužnih fotografija koje su osvanule na mrežama pre neki dan nakon povlačenja Dunava, pa i Save. Nizak vodostaj, uslovio je pojavu smeća i otpada na obalama pored kojih pešaci pokušavaju da šetaju. Nije da nije, čistilo se oko priobalja ko zna koliko puta do sada, čak su nam i političari pokazivali kako to treba da radimo, ali naša svest je ipak ostala negde na dnu mulja koji je otkrio šta sve bacamo u reku misleći da će ona to negde već odneti. Ekologija nam je često tema brojnih skupova gde se zaričemo u doslednost u očuvanju prirode, ali rezultati pokazuju šta smo, ko smo, i kakvi smo. Dovoljno je krenuti u šetnju i već posle samo nekoliko trenutaka možemo da vidimo koliko je važno to što ćemo uskoro plaćati kauciju za sve vrste ambalaže u plastičnom obliku. Najviše je granja, što i nije tako strašno, koliko je strašnija pojava leševa domaćih životinja. Nisam siguran da je neka krava ili kobila poželela da se baci s mosta ili obale u reku i tako okonča život. Neko ju je tu morao dovući, a ko bi drugi nego čovek. Svi mi živimo nizvodno, misao je koja jasno govori kad ćemo se promeniti i učiniti nešto što će biti isključivo u našu korist. Ne zaboravimo i to da vodu pijemo iz reka, istih onih koje se ponekad pobune pa nam vrate sve ono što pobacamo u njih. Neka samo prljamo, sve će nam se vratiti.
Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/Rafael_Neddermeyer, ilustracija)
