piše: Ru Šavr
ZAPITANA CRTICA
Pre neki dan govorismo o izvesnim fenomenima u glavnom gradu. Jedan slušalac žalio se da mu je taksista naplatio prtljag, što se, uglavnom, ne događa. U razgovoru sa dobro obaveštenima, ispostavilo se da je to nešto što postoji kao opcija u taksi saobraćaju, ali da se uglavnom ne primenjuje. A stoji i ono, hvale vredno pravilo, da upravo zbog toga tako nešto mora i da se najavi pre nego što počne vožnja. Razgovarali smo o tome. Možda je neko od vas i čuo taj razgovor. Na kraju je jedan od učesnika, iz Udruženja taksista, zaključio da se ovome ne treba čuditi, ako se uzme u obzir da u gradu ima oko 1000 „divljih“ taksista.
Moram priznati da me je ta konstatacija iznenadila. Otkud se ova brojka precizno zna? Ko ih je brojao? Najzad, ako se već taj podatak zna, zbog čega se nešto ne učini da se situacija izmeni? Uostalom, već mnogo godina unazad, taksi ne smete uzimati tamo gde vam je najpotrebniji – ispred glavne autobuske ili železničke stanice, pa ni na aerodromu nije preporučljivo. Tamo je sve moguće i nije sigurno koliko će vas ta vožnja po gradu koštati, kao i to kojim zaobilaznim putevima će vas voziti. Možda borba sa „divljacima“, osim ako ne koriste luk i strelu, i nije toliko teška koliko nam se čini? Ili se nadležni namerno ne bave ovim problemom… A, ako ne oni, ko onda treba?
Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/Pexels, ilustracija)
Beograd202 