Ustanak (1. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Pre sto godina, sloboda je stigla u Beograd. Posle muke, patnje, razaranja i gladi, napokon je tadašnjim žiteljima glavnog grada. Malo se tada znalo o dešavanjima tokom Velikog rata. Ponešto se prepričavalo s „kolena na koleno“ u cilju okretanja nacije tekovinama tradicije i takozvanog izvlačenja pouka za budućnost. Malo je to bilo za veličanstvena herojska dela naših predaka; koliko god se trudili ili želeli da to tada, ali i u kasnijim godinama, naglasimo našim pokolenjima. Ne možemo se pohvaliti da smo mnogo truda uložili u pisanje knjiga, snimanje filmova sa tom ratničkom i stradalačkom istorijom ili organizovanjem memorijala kojima bi se čuvalo sećanje na junačko i oslobodilačko biće naših predaka. Kao da se stidimo da govorimo o pradedovima koji su bili bez mane i straha, onih koji su golim rukama branili i gradili svoju zemlju i činili čuda danas potpuno nepojmljiva. Zamislite samo koliko je teško podići kuću iz pepela i to uz pomoć deset prstiju. Danas je to poseban izazov, a Srbija je posle slobode izvojevane u Prvom, pobednički vojevala i u Drugom ratu. To je siguran dokaz da i danas imamo čime da izrazimo poštovanje prema tim slavnim danima istorije, ali mi se snebivamo. Nema razloga za to, uostalom, danas ćemo ako prošetamo ulicama Beograda na svakoj zgradi starijoj od sto godina, pronaći tragove, tačnije ožiljke stradanja iz prošlih vremena. Zgrade su mogle da budu sanirane, ali ako njihov broj pomnožimo sa više desetina junaka koji zbog tih svedoka vremena stradali, doći ćemo do neveselih brojki žrtava koje smo za slobodu i zbog nje – podneli. U njihovu čast, u čast Beograda i Srbije, krenimo u novi juriš u nove pobede, ali one u kojima nećemo koristiti oružje već mudrost i nove tehnologije. Te i takve, mirnodopske podede su nam danas preko potrebne.

Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s