piše: Ru Šavr
UČENA CRTICA
Posmatrajući veliki broj privatnih škola, sve više shvatam koliko je redovno školovanje velika privilegija. Nije da su toga đaci uvek svesni. Još ako se izabere neka srednja i da se, po mogućstvu, živi u gradu u kome takvih škola ima, to jeste velika stvar o kojoj ne mislimo dok učimo. Dok učimo, brinemo, jednostavno, o drugim stvarima. Nekad je lako i bezbrižno, nekad teško i s naporima. Nema tog učenika koji se barem neki put nije ujutru rano probudio i pomislio kako bi mu bilo lepše da odspava još malo, umesto da ide u školu i radi pismene zadatke. A tu su i predmeti koji se ne vole, ili ne razumeju. O profesorima da ne govorim. Čini mi se da je upravo zbog njih i opštih uslova, u međuvremenu i nikao tako veliki broj privatnih škola. No, sa mukama ili bez njih, đačko doba je najlepše, tu nema sumnje.
A kako je tek onima koji ne mogu da dođu do škole, a hteli bi, ili onima koji moraju da rade, pa da kasnije nadoknađuju izgubljeno ako u tome uspeju uopšte? Ova tema mi je na pameti jer danas, dok je u školama neradan dan. Većina sigurno i ne misli koliko će im kasnije, ukoliko nastave sa visokim obrazovanjem, biti teže. Zbog plaćanja, napornog učenja, ali i sve većeg broja visokoobrazovnih ustanova o čijoj pozadini ne znamo mnogo.
Iako se danas ne ide u školu i stigao je zasluženi odmor, ostaje podsećanje da se svako učenje isplati i da vam znanje nikada ne može biti oduzeto. Zato, hrabro u novi dan.
Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/stux, ilustracija)
Beograd202 