Ustanak (19. novembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Osvanuo je jesenji dan protkan hladnoćom, ponegde padavinama, ali i veoma značajan po tome je određen za Svetski dan prevencije zlostavljanja i nasilja nad decom, pa onda Svetski dan ženskog preduzetništva, Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, Dan Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije, ali je zamislite i Svetski dan toaleta. Ko se toga setio, nije mi poznato.

Nije mi ni jasno šta će nam taj dan? Treba nam toalet, svakodnevno i to više puta. Sve zavisi samo od godina koje nosimo pa u skladu sa tim je individualna učestalost potrebe za putovanjem do mesta gde „i car ide peške“. Ne želim sada da propagiram fantastične preparate neverovatnog učinka koji brzo rešavaju probleme sa „olakšavanjem“ što malim, što velikim, nego se pitam, kako se odnosimo recimo, prema domaćim, a kako prema javnim toaletima? Ne dao vam bog da morate u neki od javnih toaleta u Beogradu. Osim što ćete pri ulasku odmah naleteti na veoma čudne i sumnjive likove koji će vas zagledati sa svih strana, zateći ćete pored higijeničarki koje tu dežuraju, i non-stop čiste, neprijatan prizor. Rano je jutro da vam prepričavam detalje, ali još jednom kažem, ako baš potera nužda, bolje je rešenje neki kafić, ili možda neka ustanova nego zalaženje u takozvani besplatni toalet koji je, gle čuda, uvek nekako smešten u podzemlju. Ne čudi da u nekim ustanovama stoje nalepnice na vratima toaleta sa uputstvom kako ga koristiti a ne oštetiti. Kod naših kuća je druga priča. Za naše sanitarije biramo najbolju hemiju za čišćenje i ribanje, redovno ima sapuna, čistih peškira ili ubrusa, sve miriše i nije ni nalik onome što zatičemo u preduzećima ili javnim toaletima. Kako to? Kod kuće smo kulturni a na poslu ili na ulici neodgovorni, nemarni, bahati i prljavi. Možda se u ovim pitanjima i krije odgovor na pitanje šta će nam Svetski dan toaleta. Treba nam, naročito što ni u belom svetu situacija nije mnogo bolja. Pitajte ove koji su putovali i setite se onog čuvenog grafita iz našeg „Oblaka“: Ako već vršite nuždu, nemojte da to bude na vrat, na nos, i na svoju ruku.

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/lumpi)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s